Delo

КРИТИКА 11 БИ БЛ.110 ГР АФИ Ј А 54 1 кајање синовљево израђени еу с драматском сидином, ко.ја мора потј*ссги ♦члгаоца. Прочитајте ту главу, па ћете се н сами увериги. Када је оба назарена извео из затвора и пренео у село, нисап је тгра започео заплет свога романа. Интересовање за роман иочиње јачати главе, која се с правом зове ,Гомпла догађаја.« Одатле нисац от&ирДо приказује целокупан живот назаренскн. Он уводи читаоца у иитимне разговоре назаренске, упознаје га са назаренским жеиама и девојкама, а особито се труди да што више нстакне питањо : ко је крнв назаренству ? Најзгоднијим начином, у говорима .вуди разнога занимања и разлпчне интелигенције изнесена су лепо сва мишљења, којима се може објашњавати напредовање назаренске секте у нашем народу. Ус.пех нововераца заиста се не може лако објаснити, те писац излаже разна мишљења, али он не пристаје нп уз једно. Нека п читалац размислн мало о том знатном нптању! — А о Назаренству вреди размислнти. Јер знате ли да од двадесет и две хиљаде белосветских назарена на Србе у Угарској долази аетина — 4.400? Јесте лп чули страшну истину: да ноловину Назарена целе Угарске, те колевке нововерске, чине баш наши Срби ? Впдите лц да се та несрећна секта највише одомаћила на огњишту миогонапаћеног сриског народа ?... За том заним.Ђивом главом долази друга, где се износи борба са Назарима у самој скупштпнп њиховој. Препнрања нзмеђу православнога свештеника п првака иазаренских израђена су умешно, заним.виво и с добрим познавањем Светога ппсма. Доста сатиричне оштрпне има у сликању оне „налицкане војске“. која се из вароши креће протнв назаренства. Да ли пнсац има потпуно право кад без милостп шпба поједпне људе, који долазе у село да драговољно поуче народ, — то мп одавде не можемо знати. Само то шго он пзносн како проФесор Здравковић говори нротпв раскоши, а за леђима стоји његова „накинђурена0 жена, и како лекар впче на српску неумереност, а он у мало што не умре од псте неумереностп (остало и да не помињемо) — јасно показује да писац исто онако озбпљно напада неумешносг, коју наша интелигенцнја очитује чим с.е прпближи простоме свету, како оштро критнкује и назарепска веровања. Писац нам каже да је таква војска претрпела пораз. Према пзношењу пишчеву она не заслужује ни мало сажаљења, — прошла је онако како је н раднла Зато се са задовољством чита како „друштво добрих људи“, које заснова млади п ваљани свештеник Светозар, брат онога великога назарена Лазара, постепено и стално напредује поред свпх сметња н неспоразумљења. „Друштво добрих људи* успешно је сузбијало Назарене, и ови јако посрнуше. Назарени села Лазаревца дођоше дотле да пхускупшгини теши непоштенп Тома н да се с овим нитковом поче на скуиовпма ра.зрачунаватп и сам Боривоје. На крају Лазар се мирп с братом, па се враћа у православну цркву, а Борпвоје у помамној љутпни тера кола у Дунав н давп се... назаренство је иропало ! Сад свешгенику Светозару честнта на Дело XIII 35