Delo

542 д е л о успеху његова друштва и сам прота који је пређе мрко погледао иа његов рад. Назарени. овако занимљнв ромаи, обилују радним лицима, која су жпвн створови, од меса и крви. Многе личностн цртане су са правим српским особпнама. Писац се ни овде није удаљавао од својнх посматрања. У осталом Јаши Томнћу п прнлпчило је да тако ради: он први иут обрађује велики роман нз српскога живота. Може бити да је само отуда дошла и она реалност његова иредстављања, која јо где-где толико отворена да јо всћ одвратна, али у таквом раду његову неоспорно је добро то што су тако и снореднијс личности нспале нрпродне н нстпиите. Оставнте на страну Боривоја и Лазара, па узмите на око илп чича Срдана нли његову мезимицу Милеву, и впдећете да су сви тренуци у љиховим радњама и све промене које се у току времена и иод разним нрнлнкама збивају иа њима, јасно приказаие иа и психолошки објашњене. Тако је без мало са свима личностима у роману, — чак п са оним сељаком Обреном Тодоровићем, који због отмнце доиада затвора и умире у љему, и с оним људима што се јављају само на договору о назаренству (чича Станко, учитељ Миливоје, Шандор ковач). засенку је остао једино млади борац п}>отив назарепства — свештеник Светозар. На ову лпчност ипсац нпје пазио колико је требало, те се она чешће губи пспред очију чптаочевих да се јаснија јави тек у каквом јачем заплегу. Нричање у Назаренима живо је , а стил течаи н где треба врло изразит. Само се местнмице опажа пека усиљена п неумесна игра с речима, а гдс-где опет писац у напред говори нгга ће битп, — те нрво квари иначе природан стпл, а друго смета чнтању. Али се нигде не огледа нншчева иочетннчка невештнна толико, колико при уплетању некаквих поука, што је сасвим неумесно. А најмање ,је на месту (управо заслужу.је збпљску осуду) онај и онакав говор о приповеткама С. В. II. Пначе, нзбор речи врло је добар , те се за сада могу опроститп неке граматичке п правописне погрешке. Када свсдемо свс што смо аапазили у првом раду Јаше Томића, вндимо да нред собом имамо иисца који је иодесан... још внше: који нма дара за романску нојезију. То иајбоље ноказују тодрке сцене. толика лепо обрађена мссга у његовпм Назаренима. Задржите се мало више на глави Ан^ели и роб, п видећсте с каквом су лакоћом изведепе онелепушкасте сцене. Ио томе већ опазићете да јс Томпћ могао нмати много успеха у оним, тако обичним, али тако омиљеним нричама нз села и из града. Алн он ннје тражио свој ирвн успех с таквим радовима. Он се јавпо прво с овим велпким романом н.з жнвота оностранпх Срба и љнмс <е збиљскн прнказао читалачком свету српском.