Delo

1, Е .1 0 Форината. тога радп. До 19. априла 1895. пруга је бнла готова с једне стране Доњега Вакуфа до Јајца, да веже питому скопљанску долину; а с друге стране до Бугојна. За две годнне довршиће се са свнм пруга ЛашваСпљет. Дужпна свих пруга у Боснн и Херцеговпнн износи 809 километара, од којих су 708 уског, а 101 нормалнога колосека. Стајо нреко 80 милиона Форината. Да би оправдао знатне успехе овпх железница износи службене податке о броју путника н тежини робе на свима нругама ускога колосека. па за тим приходе њихове. — Средњи прпход на кнлометар свпх ових железница износи 3011 Фор., а експлоатацнја стаје 2350 Фор. 1893. конституисан је у Солуну англо - немачки синдикат, да ради на томе да сс пруга Солун—Скопље—Мптровица веже за Сарајево. Алп овоме ннје изншла на сусрет жеља нп из Цариграда пи од стране управе босанско-херцеговачке. Нротивницн су указивали на нрнродне сметње, ко.је је немогућно савладати на дужинн 250 км., што бп наравно захтевало огромну суму новаца. У Боснн, којаје своје интересе концептрмсала па пругу за Спљет, не осећа се потреба пп са политичких прнлика да се ова псточна пруга утврди. II тако ће она остатн за дуго нетакпута Да бн још боље указао благотворну радњу п бригу нове унраве за југо-словенске народе у овпм земљама, наводи стање Босне (по путничкпм белешкама Ђорђа Перота) од 1868. г. Поново се враћа па станицу Босанскога Брода и том приликом иравда мннистров поступак, што се у ове области нико не пушга без строгих пасоша н без нарочита допуштења босанске владе: „Ова превентива има свој гајзоп (Г е!ге у земљама новнх политичких установа, да би се сачувале од балканских агптацнја. Наводи историју досељавања Словена у ове земље на познв цара Ираклија. Каже, да су се по смрти Ираклијевој (641.) ова словенска племена расноредила: источни део захватили су Бугари н претопили се у словенски народ; у Босни су се утврдили Хрвати па су отуда прелазилп преко Саве и засновали садању хрватску (стр. 18). — II даље је излагање овпх историјских бележака удешавано према жељп н нечијим потребама. Нигде се у босанском становнпштву не иомињу Срби, већ Бошњаци п Хрвати. Стару Србију зове Расција. — Од пронасти Босне н осталнх балканских земаља, настају емиграцнјс Срба и Бошњака. Ове су емиграцпје грајале све до 1878. Од тога су дооа емпграције ирестале или су са свнм иромспиле иравац. Словенски се елеменат заусгавно у нади да ће му се судбина иоиравити, само ио некп мусломанпн оде због бојазни да не нзгубн пмаовину. Као и Ас1о1Г 81гаиз2, мишљења ј*1: да бн агрегарно иитање било лако решено у корнсг саме босанско херцеговачке управе, да су се босанскп беговн оружаннм и снстематскнм отпором противилп окупацији, јер би '0ј онда биле одрешене руке. Алн како су онн пока.зали мирној окупацијн