Delo

КРИТИКА И Г.ИБЛИОГРАФИЈА 551 Херцеговнном. а уједео да отворц Боену нрема Јадранском мору. Ово у толцро вшце што су^природне препреке толнко моћне да до сада ннје билђ*ни једнога пута подеснога за комуннкацију. Неретва је због великога разливања (на некнх 12 рукава) била неподесна за иловидбу. АустриЈска. унрава отпочела је 1882. радове за регулацију Неретве. Ови су РадвбЈ^^овршени 1889. 11 сада могу бродови са 700 тона долазнтп од мора до Метковпћа, а то је растојање 19 км. Калај, коме припада заслуга ове нннцијатнве, ннје чекао да се сврше започетн радови, већ је за време самога рада, 1884. месеца августа, учннно да се траспра пруга Метковић — Мостар. 11 ова је већ 1885. била готова у дужини 43 км. Идуће године настављенн су радолп и 1<> авг. 1888. било је свечано отворање пруге Мостар—Острожац, уз Нерегву. Велпке су се тешкоће овде имале да еавлађују. Пруга је морала да се постави уском Неретвином клпсуром, којом се она и њена притока Рама иробијају кроз кречњачки ланац Динарских планина. У пролеће 1880.. пастављени су радови од Острошца до Коњица и свршенн 28. окт. исте годнне. Остало је још прелаз преко Нван планине, ко.ја је вододелница за реку Босну и Неретву. Овај се велики нагиб морао савладати многобројним заокукама. Радови су отпочетп 20. јула 1889., а завршени јула 1891. г. Тако је 20. јула 1891. цела прута Метковнћ Сарајево, од 177 км., била довршена. 13. апрпла 1885., законом је овлашћена управа Босне и Херцеговнне да позајмп 1,300.000 Форината, за грађење ируге, да веже сланике Доње Тузле и угљене мајдане Симина Хана за босанеку пругу. Ови су радовн отпочетп у мају 1885., и већ је 16. априла 1886. ова пруга, што везује Добо.ј на ушћу Спрече у Босну с Доњом Тузлом, у дужини 66,7 км., била довршена н екснлоатација предата дирекцијп босанскпх железнпца. Осим ових пруга од општег пнтереса, пма и споредних пруга, које везују места посебнпх индустрија. Таква је пруга од Вогошћа до Чевљановића, дужине 20,4 км., која служн за пренос мангана који експлоатише рударско дууштво „Бос.на“ у планинама северно од Сарајева. У пролеће 1895. отпочета је нова индустријска пруга од Подлугова, на главној босанској прузи, до гвоздених мајдана код Вареша, п довршена 25. октобра 1895. у дужпнп 25 км. 14. окт. 1893. огворен је железннчки саобраћај на линпји од велнког економског интереса. То је ируга која почнње од.Ташве, на главној бос. железницц, па иде на Травнпк н Бугојно да пх спојн са Ливпом и Спљотом на Јадранском мору. Дентрална је Босна среднште врло илодне земљорадње, има богате шуме н сточне ироизводе, који бн чинили врло значајне артикле за извоз на далматпнску обалу; за то је од великог интереса оваква железннца, која би била не само за маринскп транзит, већ п за непосредни интерес, да веже прпморске крајеве са централним. Ове користи ннсу пзмакле увиђавностп минпстра. Донесеп је 16. јула 1892. закои, којим се босанско-херцеговачкој управи отвора кредит од 7,3<»<>.990