Delo

Д Е Л 0 554 Црне Горе у Албанију. На пстоку главни се ланци пружају на север и опнсују кружни лук, који је маркиран дунавском заокуком код Ђердапа. Босна и Херцеговина су потпуно планннске земље, где су главии ланци Динарски Алпи који се због нзвесннх физичких и орограФСКих карактера зову Карст. ()д овога се лапца одвајају на исток секундарни ланци много ннжи и неиравилнијп. Таквнх ланаца има у главноме три, опи потискују главни орограФскн лук впше.на Јадранском мору и деле Босну и Херцеговину па два геофизички различита дела, источни и западнн. У источном су делу дугачке, доста широке и правилније (нормалне) долине; у западном делу долине су тешље, искривудане и разбацане без икаквога реда. По геолошкој грађи и природи њихових стена, ови секундарни ланцп немају по својнм венцима оштрих облика; они су пљоснати н с онижим иревојима, а иружају се знатно у дужину. ЛПвајцарска без вечптога снега“, како Херцеговину пазива Кес1иб, добива знатну количииу годишњега снега, али се сав за време лета растопи. Снежна граннца овде је на висинн 2200 м. Само су две тачке на хипсометријској картн означепе белом бојом (што представља снег) а то су: један вис на Волујку (2298 м.)1) на граннци Црне Горе: и Чеверсница (2227 м.), један вис на Динарском ланцу. Пзмеђу паралелиих ланаца, правца СЗ-ЈП.. находе се уздужне долине, које су обпчно затворени речнн басени. Овп би се басени претворнли у језера, кад вода не би налазила подземне излазе из њнх. Белика оса може им бнтн дугачка и до 60 км.; ове се долине зову иоља, и сиадају у најплодније земљиште херцеговачко. Босна п Херцеговииа раздвојене су на два хндрограФСка система. Готово цела Херцеговина и један малн део Босне припада Јадранскоме, а цео источнн дсо Црпоме мору. Вододелница иолази од краја Хрватске, на границн Далмацпје, и иружа се венцем главнога Динарскога ланца. Од притока Јадранскога Мора мало их је које теку ио површини земљиној; већииом се губе у поиорима. Само се Неретва користи једном дислокацијом и тече преко ових ланаца готово управно иа њихову осу протезања. Она је најзнатнија река у Херцеговини, као што је р. Босна у Боспи. Босна тече супротно Нерегви. Ове су две долпие од највећега значаја за ове области. Ове две долине, спојене Пвановим иревојем (на истоименој планинп), чине главну хндрограФСку линију, која пролази кроз срце ове целокупне области. Осим овпх река, у Боснп су знатне још и Дрина, на истоку; Врбас п Уна, на западу. Све су то притоке Савине. Херцеговина нма два излаза иа море, Суторина и Клек. Црна Гора ј(> добила пзлаз тек 1878. Србкја га нн дапас нема, а Бугарска излази преко Маћедоннје... Алн то би зпачило ући у балканско интање, за које 1 > На Полујку има н веКи вис 2388 м., алн он нпје на херцеговачкој веК на црногорској страни.