Delo

КРИТИКА II НИГ.ЛИОГРФНЈА Г>5' се џаже да је: Дамоклов мач обешеи над европским миром, а које је мени, вб«»г даљпне тих земаља непознато. Лорд Иалмерстон рекаојеза иптање <ј војводствпма: „Нма само два лица која то знају, једно је проФесор немачког унпверзнтета, а друго сам ја. НроФесор је умро а ја сам заборавиоЛ-.Како се то исго може рећн и за балканско ннтање, то га. он. на-^уагга (стр. 35.). Површпна Босне н Херцеговпне износи 51.000 кв. километара: по бројању од 1885. има 1,336.091 становника Политички су ове области подел.ене на 6 округа, којн се деле на 52 среза. По најновпјем попису (1895.), становника је било 1,588.301. Од овога броја 1,565.057 су цивилна, а 22.944 су војна лица. Актнвне војске бпло је 1895.: у Сарајеву 3401»: Бања-Луци 1246: Бихаћу 387: Доњој Тузли 832: Травнпку 365; Мостару 2460. Кућа је било 263.521. За објашњење пмена „Босна“, усваја назоре д-ра Талоција , да је дошло од , солп. “ Размишљајућп о многим народним легендама за иоједина места, долазп до долине р. Спрече, и ту му је згодно да говори о Доњој Тузлп, која је 62 км. удаљепа у југоисточном правцу, на железнпчкој ирузн Добој-Спмпн Хан. Пдући долином ове реке, ирво се улазп у лепу клнсуру , коју од старине зову „Маџарске Вратнпце.“ За тим се до.шна раширује, лепо се видп планнна Озрен. Пз Петрова Села, где је н станнца, опет се долина сужава на 30 метара. железннца нанушта долиш р. Јале, која долази испод Мајевпце, и њоме долази у Доњу Тузлу. Д. Тузла се находц у пределу богатпх сланих н угљених басена Пма 11.000 душа, већином мусломана, Има трговачку школу; женску шко.и под уиравом сестре Ашопг Б1\чп-е и вишу мусломанску школу. Знатно ипдустријско место због соли и угљена. Сланици око Сирече бндн су ношатп Страбону (1 в. пре Хр.), ко.ји их номнње. У X веку иомиње нх и Константпн ПорФирогенит. Извори код Г. Тузле могу дати из једног хектолптра воде 12—13 килограма солп. Сланп слојеви у Мајевпцн, као год п угљени. скорашњега су постанка (доњп миоцен) и билп су у везп са Панонскпм морем (у неогену), које је у Босни оикољавало еоценска острва. 1883. уирава је предузела бушења, и на дубннп 158 м. наишло се на врло слану воду, која може дати 24 киле солп на хектолитар воде. Сланнк Доње Тузле може сам дати годишње 60.000 метрнчких квинги солн. 1885. •била је целокупна производња соли 18.570 квпнти. 1894. једно јс друштво закупило све сланпке на растојању 14 км. од Доње Тузле , и ио.диг.10 Фабрпку за пронзводњу амонијачне соде. Од Д. Тузле пут иде подножјем Мајевице и на 50 килом. колснога пута находп се Зворник на Дрпни. Пма 3500 душа, већином мусломана. Његова је тврђава једна од иајстарпјих у Боспи. Боспа је врло богата шумама. По катастарском иремеру од 1884. до 1893., пма 1,885.710 хектара шумскога земљпшта.