Delo

1, К Л 0 III ГЛАВА Од Маглаја до Сарајева Маглај јс на левој обали р. Восне, у подножју последњих огранака п.1. Озрена. Како су овн огранци оставили мало простора за ширење тс вароши, то су неке груле кућа разбацане, без реда, по надпнама тих брежуљака. У главпој равннци јс п железнпчка станица. ()д Маглаја се поново улази у теснац р. Босне. У проширницн, која настаје, находи се Жепче, ко.је за сада има само историјски ннтерес. Врандук (преводи га на *Вратник Славе“), од старине је, означаваа границу пзмеђу Усоре и Врхбосне, знатно стратегпјско место за одбрану Сарајева. Зеница. по попису од 1885. пмала је 3100 становника од којих су •3 мусломанн. II она се находи у једној алувијалпој проширици р. Босие, као н већпна ових места. У овоме басену, у коме је Зеница, находе се знатни угљени мајдани. Овп су слојеви истога геолошкога порекла као п онн код Д. Тузле. Пз овога басена поново се улази у теснац, којн чпне наизменпчни слојеви кречњака н глиноватога шкриљца са слојевима лнгннта. Теснац се све впше сужава, а Босна се пенуша ломећп се преко великих стеновнтих препрска. Усред овога дивљачкога геснаца, с леве сгране рекеу отвара се једна бочна долина; го јс долина реке Лашве, гдејеп станица пстог имена. Одавде се одваја од главне нруге бочна пруга за Травник п долнну Врбаса. Носле Лашве речна долина задржава још своју суженост, алп се мало по мало висови спуштају и прелазе у домен културе. Долази сс у Какањ-Добој, где су 1878. побуњетшци без усиеха иокушали да зауставе окуиацију. Још мало па настаје лепа п плодна долпна. У овој се долини види лспа варош, Внсоко. Пошто се прођу стаипце: Подлугови н Вогошћа, које су нодигнуте због индустријских погреба — једна због гвоздених рудпика у Варешу, а друга због мангана — долазн се у Рељево, у коме се находе лепе модерне грађевине п црква православне богословије. Ова је установа једна од Калајевпх творевина, којој је задатак да сирема иравославно свештенство. Ово је захтевала потреба п]»авославног становииштва коме припада скоро једна трећина окупацијског стаиовништва. За време Турака свештенство је бпло грчкога порекла п кад је оно нзгубило важност, због иискога ннвоа образованосгн, онда се ради образовања, које се пије могло наћи у земљи, ишло на страну, н гада нх је српска управа нз својих ингереса нривлачила у београдску богословнју. Осиивање овога богословскога завода потпомогао је архиепнскон Сава 1п)сановпћ са 60.000 <г>ор , те јс 1887. могао битн отворен. > чење у њему траје четирн године. Тада су били ректор, 6 нрофссора н 4-4 интернпх ученика. — Говори о многим православним нразницнма, па каже: Православни, слнчио Јеврејима и Лерменима, више воле трговину п снекулацију него мускулаторни рад, п тпме нре долазе до бо-