Delo

Д Е Л 0 :,68 виКа^ које је написао прпликом двадесет и нет годнна владиковања му Томо Крстов Поповић. У кн.ижици је додан и лик владнчнн. 11ма 24 стр. обнчне осмине. Ненмари. — Нз чДела“ је оштампан ро»:ан „Неимари“, који је написао К. Петрови1>- Може се добити у радикалној штампаријн за два динара. Једна студија о „Источноме Пнтан»у“. — „Српска Застава“ (број 8.-20.) донелаје у својнм подлисднма једиу кратку али доста језгровнту етудију о Источноме пнтању, од рускога прОФесора Л. А. Качаровског, у срнскоме нреводу од јеромонаха Платона. Такве стварп чинп нам се, ако се не мисле прештампавати у нарочпту књнгу, не би требало доноснти у дневним листовима њима је пре место у периодичним часописима. Превод је на многим местима нејасан, а српски језик није најчнстији. Мали ннолнниста. — Из „Голуба“ је прештампана у засебну књижицу приповетка Шарла Дели-а гМали Виолиниста“. Превео ју је из дела „Иез гесПз с!е 1а §ге\’е“ .Тов. Д. Пешика. Књнжица има 2\ стј»ана, а стаје без ноштарине 25 пара динарских. У Београду се може добцти у дуванџиници Даиила У. Романовн1|а и у књижарницама. Математичкн рад. — Из 128. *Рада“ оштампана је у засебну књпжицу од 8 стр. Косте Карамате гРп1о& оЈпозЈгаа орјзапа кгида ргета ЈоЛпот кги^олчта ко(1 ТгокиТа.*1 Прнручна књнга за певање. — Драг. Хонса штампао је у Карловцу латиницом књижицу под именом „СПазћепа Теопја ха роики п рјел’апји“. У њој нам у крагко износи најзнатније законе „глазбене“ теорије. На крају су ..кратки животолиси (илн бол>е реКи: крагки помени) најзнаменитијих домаћих складатеља и глазбеника“. Критика хрватска, п ако је чемугод и замерила, ипак иреноручује ову књижицу од 20 новчића9 јер се по распореду гра!,е јасновиди, да ју је удесио практичар. 1чкпсс I/ *уе1*ке кпјЈхеупокП. — Јелица Бернадзиковска — Беговићева превела је, сакупила н нздала „Нскрице нз свјетске књижевности“. У књизи еу овој аФоризми '0 децн и васпитању, вери, језнку, идејалу и ведеуму, лепоти и уметпости, појесији и мусицн, срцу радости н жалости, .в\ бави п пријател.ству, жнвоту и раду, срећп н судбини, знању, човеку и жени), на .које је у читању наипгла н сада их но некој основн средила. Нзбор аФОризама не задовољава; чини се. даје узимала оно што јој је долазило под руку. „Вијенац‘‘ се л.ути још и што се списатељнца у одел.ку „о језику* гклонила оних аФорнзама, у којима долази име хрватско. Само у једној искрици — и то Сомијеревој — спомиње се језик хрватеки, у искрици од ЈСурелца спомиње се ^Матере хрватске глас“, а иначе у поглављу, које би требало да разгорц у нас љубав нашем хрватском језпку. нема имену хрватском ни трага/ Ха5а <1јеса. — Под тим натписом написала је Јагода Трухелка прнповетку, наменивши је младим девојкама. У прииовеци се изаоси низ женских ликова од њнхова ђаковања ка до онога тренутка кад постају домаћнце. „Вијенац“ ирепоручује ову прицоветку, која је штампана у Загребу у дноничкој штампарији. Стаје 60 новчића. Хемнја. — НроФесор у сидетској реалци, Р. Гаспарини саставио је за школу, нрема мнннстарској наредбц, „АпаНПспи Кеиији“, те је и штампао у Силету у штампарији 8ос1а1е 8ра1аПиа (&. Ба^М - а). Има 216 страна; стаје три круне. Вап ВегМатЈс. — Пван Трнски сиевао је, а дионичка тискара у Загребу шгампала је несничку ириповетку „Вап Вег1з1ал’јс“, у којој се опиеује Јуначко ратовање Бериелавићено с Турцима н јуначко саборовање с кршћанским млакоњама, описује нам се и црерана смрт гога јуначкога сокола на бранику хрватске слободе.“. Песма је у десетерцу. Стаје 30 новчића. Песме за децу. — „Хрватски педагогијско-књижевни збор у Загребу издао је прву свеску „Изабраних песама за младеж“ Јосипа Милаковића. 11 ако стоји натпис „Изабране“, ипак су у овој свесци песме дошле без избора. Многа и многа песма могла је изостати које са своје садржине, а које због сиољњега облика. Сгаје 50 новчнћа. Једна молба. — Мађарска влада, као што је иознато, наредила је евима општинама, које плаћају непосредне норезе до 15.000 форин >та, да морају подићи забавишта за децу од 3 — 6 година. У неким местима отворена су комунална забавишта са наставним језиком ма^арскнм, оиет неке су онштине срнске отнориле срцска забавишта. Ова забавишта иотребују васнитно градиво у српском духу, а њега нема. Тога ради Милан Стојшић нроФссор у сомборској учнтел.ској школи да би тој невољи доскочио растурио је нроглас, којим моли да му сви родољуби иомогну, те да с куни и на јавност изнесе „сриске иарод,не дечје молигвице, игре, иесмице за декламовање и певање, нриче, приповетке, скаске, загонетке и пословна ванимања." Уз умотворине, које му буду слали, треба с.тавити: своје име и презиме и место, у коме су кунљене; име игре, иесме итд.; колико деце играју у тој опнсаној игри, како се она игра; именовати помоћна средства (Традива) при игри н цротумачити необичније изразе, по-