Delo

15 К Л К Ш К Е Г»(ИЈ ред песмице за цевање добро би било н ноте додати. * .*• Винодолски зикон. — Ји1е8 Ргеих тешбге Ји сотЈ1е Је 1е&1з1а1;тп еЈгап^еге ргез 1е пиП181;еге Зе 1а јизИсе штампао је иод натписом „1,а 1о1 с!и У1по<1о1и у 1Чоиуе11е гетие Мзћол^ае-те ЈгоЈ ('гапгдиз еЈ (Чгаи^ег (свеске за сеитембар — октобар и новембар—декембар 1896. год.) превод нашега „винодолскога закона“. Преводилац је наиисаоузгред и приступ од 11 етрана, изневшп у њему и библиограФију о винодолском закону-, иза текста су ноте стр. I—ХП. Овиј рад оштамиан је и посебпце у књигу на 8-ни са 2 л 31. п XI, стр. Балканска Царица.- Мостарска „Зора“ у Фебруарској свесци јавља да је „Балканска Царица“ кнеза Николе нреведена и н» талијански, а преводиоцп су: Р. Уа11е пуковник и његов син Ншпбег!, те ће се први пут у скоро приказати у Флоренцији. Еквиноције. — Позната драма Пва Конте Бојновића „Еквиноцију*, који је 1895. године издала . Матица Хрватска4-, преведена је на чешки. Превео ју је Карло Кадец. У штампи је. Недавно се и представљала у прашком позоришту. Решење источнога питања. — Прошле године изиђе у Паризу једна брошира под натписом: 8о1иНоп Је 1а ^иезНоп Ј’ Опет: Ба СоиСеЗегаНоп ћакатцие е! 1а Масе<1о1пе, раг Р. Аг&ипабез е! Р- Ба§ап1е. Књижнцу састављају два чланка-. први, о Балканској Конфедераиџји (прештампан из Кегие 8ос1аНб!е, авг., 1895.), а други, о МаИедонији и односима ове земље (извод из прошлогодишњега А1тапасћ с1е 1а „ОиезНоп 8ос1а1е"1)- II један и други каз>ју, како би ваљало решити источно ииТање и прекинутн борбу међу народностнма у Турској: оснивањем балканске конФедарације. Ирви је чланак извештај са једнога скупа париске Лше за Балканску Бонфедерацију, који је одржан поводом онпх бугарских упада у Маћедонију 1895. године, а на коме је говорио о балканској кснФедерацпји. председник те Лиге Грк Аргиријадес. Још нре неколико година основана је у Паризу ова Лига са задатком,.да ради на остварењу једне конФедерације, коју би саставл.злц свги народи источне Бвроае и Мале Азије“. Ево тих народа са свима њиховим данашњим и будућим државама, како су изређане у чл. 3. Лигнних статута: 1, Грчка са Критом,- 2, Србија са Босном и Херцеговпном; 3, Бугарска; 4, Румунија; 5, Црна Гора; 6. Маћедонија са Албанијом као слободна и Федеративна држава; 7- Тракија са Цариградом као слободним градом и седиштем делегата свих Федеративних држава-, ц 8. Јерменска са Малом Азијом и острвима . љена приморја. Наши су читаоцн могли видети из разних радова, који се појавише у овоме листу. како мисли наше уредништвоо Заједници Балканских народа. На сваки начин жеља покретача ове Лиге веома је иохвална и племенита, само што је у стварности неостварљива онако у целини не само за више деценија • еК и неколико вековм, а и да не говоримо како је смешно н номншљати само на неку конфедерацнју са народима Мале Азије и острва њена — приморја! — Други чланак о МаКедонији више је кратка монограФија о тој покрајини, њеној изванредиој лепоти, природноме богаству и интереености становништва. Многе еу ствари пзва^ене из РопцпеуШе-а Уоуа^е еп (тгесе, 1826. Писац износећи данашње стање у МаКедонији и борбу и претенсије данашњих балканских држава, препоручује Србији, Грчкој. Бугарској и Румунији.- да раде на независности те покрајине стварањем аутономне државе а Федератпван систем бно би најнравпчније решење тога трновитог питања- Брошира стаје дин. 0450, а може се набавити у администрацији листа Ба ЦиезНоп 8ос1а1е. Впктор Верар по другн нут о МаКедонији. — Многи од нашпх читалаца знају, да је нрошле јесени пропутовао кроз Србију и отишао за Турску нама веК нознати Виктор Берар, писац дела Тургка и суврсмени јеленизам. Ресултати тога цутовања су две студије'- прва, о Султановој аолитицн (излашла је у одељцнма у Ксуие (1е Рап‘з, а одатле оштампана у нарочнту књигу; Ускок доноси ту ствар у српскоме иреводу), а друга о Ма&едонији, која је почела излазитп у Реуие Је Рапз, свесцп од 15. марта СудеКп по овоме првом одељку изгледа, да Ке ова студија бити од велика ннтереса за нас и, што нарочитим задовољством бележимо, чини нам се, да је г. Берар скинуо јеленоФилске наочари и мало иравилннје гледа на данашње ирнлике у МнКедонији. Чим се буде завршила ова студија, унозна1»емо детаљније своје ччтаоце. О Црној Гори. — У 7. броју „Маеажш Сиг «Пе БВега1пги штамнан је чланак Бпктора Рајснера „Пег Негг Јег зс1таг/.ег Вег^е"; у њему се нзноси, како »Зораи пише, однос апсолутистичкога кнеза Црне Горе према свом народу. Да би то ностигао, пнсац је превео кнежеву беседу, изговорену нриликом двестагодишње династичне прославе. Рајснер обеКава да Ке доцније штампати онширнији састав о „Балканској Царицн“. Докторска дисертација. — Д-р права Миливоје Ј. ПачиК, капетан у пенсији, послао нам је иа приказ евоју дисертацију гХЈКегМаз Уегћа11п1з Јег ипег1аић!еп 8е1ћз1:ћШе ги Јеп Уегто&еиз(1еИк1еМ (Минхен 1897.,. на 8-ни, 44 стр.). Иозен на бугарском. — У Софији у државној штампарији недавно је штамиао Г-