Delo

Д Е .1 0 Зна се да је иосле себе оетавио ц забелешке о дога^ајима и питањнма политичким у којима је као раднпк или саветник учествовао. + Сава Бјелановић. — Другога дана овог месеца умро је у Задру Сава Бјелановић, уредник Српскога Гласа, народни посланик на далматинском сагЗору и признани вођа српске странке на Приморју. Са Савом умире одушев.гени п нросвећени син нашега народа; спреман, искусан и увц1р1ван политичар; борац и прегалац увек готов да у борби з-. народна права уложи п прегори све своје силе и користи. С њим је нестало Србнна који је умом и срш-м грлио и обухватао сву ширину своје отаџбпне, Словенина којему свест и осећање, чисти од туђинскога кварежа, не дадоше да икад скрене са народне стазе, човека који је по ваепптању, образовању п појмовима својима био угледан иредставник спога нараштаја. 0 Бјелановчћу је „Дело“ радо опширниуе нроговорити, и уредништво се тога ради постарало за опис његова живота и рада, али како је то испало овеће, те би штампањем у овој свесци сама свеска прешла свој обични обим и још се мало више задржала, уредништво ћетај свој део дуча нрема заслуженом покоЈнику одужити у броју после овога. т Војвода Мплорад Г. Медаконић. Умро је у Београду 14. марта у својој 73. го.шни и ов ј последњи иротивпик јоте. Рођев је у Далмацији. Његов књижевнн и нолитички рад нарочито се везује за Цриу Гору, у којој је био у два маха но пеколике године за владе Петра П и Данила. Дела његона: „Новееница Црне Горе“, „Петар Петровић II Његош“, Владика Данило“ најбоље то потврђују. Уре1;ппао је у Земуну 1850. годиае „Војво1,анку“, а 1852. прво у Темишвару иа у Н- Саду „Јужиу Пчелу“. Од 1858. живсо је у Београду, примајућа пенсију од Русије, чијн је необични пријатељ био. „Учеао Друштво“ убројало га је ме))у своје праве члавове. >Д-1> Ми.тан Р. Димитријепић. -- Удес је зао ваљада хтео да место приказа кога рада овога младога доктора ФилосоФије, саопштимо вест: да јс 22. овога месеца сахран.ен у Београду уз учешће многих пријатеља. М.егов озбиљни рад обећавао је врло много; али неумитна прерана смрт ирекиде га баш у оном часу, када је требало да и на књижевном раду нокаже своју стручну еирему. у Матнја Ваљавец. — 3. марта умро је у Загребу нроФесор Матнја Ваљавем, у 67. годиии. Родом Словепац, марљиво је радио и на српеко-хрватској књизи. До 1876. године био Је са службом изпан Загреба, а те године преместе га у Загреб и изаберу за доииснога члава Југословенске Академије. Та годипа значгјна је у његову раду. Са еиских и лирских песама, којима је иунио ступце разних словеначких листова, и са марљива и крнтичнога прибирања народнога блага, у ком се мослу ретко ко тако одликова као он, обраги се сав науци- Проучавање кајкавштине у погледу акцента, иретресање језика пеких старина , издавање дела далмативских несника и књижевннка (Бчракопића, Рањине, Колуиићев зборник , Црквена приказања), помаг&ње на Академијском Рјечнику, у ком је после смрти Дапичићеве уредио речи од „чога“ до „чужити“ — беху главнији послови овога вреднога књижевпога радпика. Лепу биограФију Ваљавчеву написао је нре две године Фр. Левец у „Ап1. Кпегоуа Кпј1кп1се“ (св. II. Издање „Словеиске Матице“). т Едвард Јелннвк. — У Прагу је умро 3. марта Едвард Јелинек. један од најодушевљенијих нроноведннка словенске узајмице, у 42. години. ЛЈознајмо се‘ била је његова девиза не само као уредника „Зћогшк-а з1оуапзкећо- од 1881.—1886., у ком је безброј разноврсних чланака о сЛовенским народима, већ и у другим његовим делима. Његова је тежња ире свега била зближење Чеха с Пољацима. Нз свакога му реда то провирује, а на по се из *библиограФије“ коју је саставио Пољацама да бн их уиознао шта су све Чеси писали о њима. Али и друге едовенске народе није сметао с ума. Србима је дао. такођер Чешку библиогткЛију у колико се тиче јужних Словена ('до 15<7Г г.Ј, која је штампана 1883. г. у „Гласнику Сри. Уч. Друштва“ к"њ. 52., а и нисао је у ^Српској Зо1»и- за 1><78. и 1879. месечне извештаје огсретању свију Словена, на и о књижевним цовинама у њих. Русе је упознао тако1)ер са чешком библиограФнјом, у колико сс тиче Руса, а бавно се у неким делима о приликама рускопол.ским. ЈЈутовао је по свима словенским земљама, те је тако н лично упознао земље, које му тако дрвге беху. Нешто његових радова и у нас је нреведено у појединим књижевним листовима. Бечан му спомен ! Досадашњем уредннау „Дела“, г. д-ру Мнловану Т>. Мил.овановићу са променом свога положаја, немогућно јс оило п даље вршнти ову дужпост. С тога је био лривремено прнмио уредннштво лисга власннк његов, г. Стојан Протић. ()д сада је пак поверено уређивање лнста сталноме уреднику, г. д-ру Драгољубу М. Павловићу.