Delo

ФАЛБОВН КРНТИЧНИ ДАНП 381 у ЈЕвроаи. После овога разгледаКемо тај расаоред и ао иелој Земљи. Које појаве ваља претресати навелп смо у почетку по самоме г. Фалбу, којима он обележава појаве својих ,,крптичних дана.“ Ту он нзмеђу осталнх рачуна и затворено плаву боју неба, особиту провидност атмосфере, појаву цирусних облака и т. д. Ми ове појаве нећемо узиматп у претресаше зато, што су уведене сувише слободно, што нм је појава потпуно општа и што у пракси немају никаквих знатних последица. Чему би се н. пр. моглн толпко надати у тачки 6. г. Фалбових предсказања ? У њој се наводи како је појава ,.критичних дана“ и у „продирању јужне струје , заспћене воденом паром у велнке висине“ кад се то продирање нама јавља или у облику нагле југовине или затворено-плавом бојом неба. Нама се чинп да ова „јужна струја“ не говори баш толико у прилог г. Ф а л б о в о г знања метеоролошких прилика. У његовим списима се у опште на врло много места налазе нека метеоролошка излагања. која се у опште сматрају за сумњива и која га издају да не зна нн за најважннје законе данашње метеорологије. Кад је он постављао своју теорију тада је још важило Довеово (Боуе) тумачење времена. По њему је јужна (екваторска) струја вечито у борбн са поларном. Последнца ове борбе била је промена времена у умереним зонама. На тој је основн и г. Фалб поставио своју теорију. Ну испнтпвања су показала несумњиве грешке у Довеовим тумачењима и она су пала. Место овога у метеорологији данас постоје т. зв. барични или В и у 8-В а 11 о ћов закон ветра. По овоме закону узрок покретима у атмосфери лежн у распореду атм. притиска. Фалб је остао на првоме додавши само јотц и теорију цпклона. Ту је показао слабу страну своје теорпје н на то су многи стручњаци нападали. Он се на те нападе, по своме обичају, није ни освртао. Пошто је пак утврдпо да постоји (!) она велнка струја ваздушна т. ј. да свеколпко кретање атмосферско долази од јаког загревања на екватору, г. Фалб наставља: ,,Није то само хипотеза, већ апсолутно извесно, да се екваторска струја брже издиже оних дана, када се сустиче што већи број фактора прилива, него лн других дана.“ Мефу тим ствар није баш овако апсо-