Delo

382 Д Е I 0 лутно нзвесна, јер је свакоме астроному и метеорологу познато да је утицај Сунчевог и Месечевог привлачења много и много замршенији, но што га г. Фалб сматра. Тачка 7. његових критичкнх појава још теже се може схватнти. Цируснн облаци, или облаци са паралелним унакрсним браздањем, пљускови, плахе кише, сијање сунца с кишом — , ,априлско време“ све је то стрпано — што но реч - у један калуп! Можда г. Фалб највише полаже баш на ове тачке, да му оне спасу свакн ,,критичан дана, који се у осталом може проширити и трајати на размаку 5 наших обичних дана. Њих је узео пак с тога, што су то најчешће и врло обичне појаве те је и најподесније забележити и њих у критичне појаве, кад већ других нема да потврде истинитост „критичних дана.“ Ако је ово оправдано. онда ће нам јамачно г. Фалб у скоро којом појавом допунити своју 6. и 7. тачку и то по истом обрасцу. Ми ћемо му оставити потпуно одрешене руке да у том правцу изнесе свету још какав егзактан проналазак на основу своје личне теорије. Ми ћемо, а јамачно и цела публика, која се критнчних дана негато плаши, а, нешто их пак хладно посматра, остатн при томе, да мало полажемо на ове две тачке г. Фалбових предсказања. С обзиром на пределе европског континента г. Пертнер је средио и остале тачке поменутих критичних појава. Због саме важностн њене он ју је рашчланио на три дела и то: 1). „честоћа барометарских минима или депресија“, 2). „олује и вихориа и 3). „појачани падежи.и Код последње пак разликује три случаја: а) распрострањење падежа, б) количине падежа, в) поплаве које отуда долазе. Према томе , за испитнвање прве тачке г. Ф а л б о в е морају се појаве средити у пет разних рубрика, дакле начиннти пет спискова. Разматрајући пак садржину 2., 3., 4. и 5. тачке г. Фалбових критпчних појава, г. Пертнер је дошао до закључка, да их све треба скупити заједно под једним заједннчким изразом: „необнчне појаве.а Разлог му је у томе, што је свака та тачка* „непогода (грмљавина) зими“, „падање снега у лето“, „непогоде са снежним мећавама“, „прва непогода у пролеће и први снег у јесена — ограничена на нзвесно доба. Осим тога у годпнама 1888., 1889. и 1890., које је он узео у