Delo

334 Д Е Л 0 Расирострањење иадежа добија се убројавањем оних стација у билетену где је падала киша појединих дана. Зарад тога бројане су стације, које у сваком билетену показују извесну количину падежа, па је тако добивени број стација забележен за претходни дан. На исти начин добивена је за сваки дан сума количиие падежа сабирајући сваког дана количине падежа саопштене за прошли дан код свих стација у билетену, па је то и забележено као количина падежа јучерањег дана: — Код ова два елемента рачуна се дан од 7 или 8 сати пре подне до 7 или 8 сати пре подне следеће^ дана. То у осталом не ремети ни у колико начин овога доказивања. За иоилаве послужили смо се и ми као и г. Пертнер листом „Мипсћенег АЦо-ет ^ећип^^ разгледајући га сваког дана и бележећи сваки дан, када је настала појава поплаве ма где у Европи — по телеграфским или другим извештајима. И за „необичне појаве“ узимат је материјал из поменутих билетена исписујући за сваки дан сваку од побројаних појава и то одвојено, сваку за се. По том су тек — као што је већ речено — нз наведеннх разлога, стављене у једну рубрику. Ко је макар када радно на сличној статистици тај ће најбоље знати како је то тежак посао и колико времена ваља на то утрошити. Повафен на овај начин потребан материјал за сваки дан речених девет година средили смо тако, како би корисније послужио постављеноме задатку. Критични дани за ових девет година, како их је г. Фалб одредио, раздвојени су мефу собом некад 14, некад 15, а некад и по 16 (истина ово бива рефе) дана. Тај размак времена сматрамо као једну периоду те по томе као заглавље свакој таблици стављамо: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 (15) Овај ред бројева представља низ дана у свакој периоди. Један од ових дана је критичан. Нама је сасвим слободно узети за критичан дан ма који било од горњих бројева. Г. Пертнер је за то изабрао 11. дан, при чему смо и ми остали. Тога дана бележимо све појаве, које су се догодиле појединих кри-