Delo

фалбови крнтичпи дани 383 расматрање ове су се појаве јавиле само неколико пута, а то је бпло п одвише мало, да се из њих изведе какав озбиљан закључак. У осталом овакво спајање ових појава не само да је бол>е у погледу извођења закључака, већ им је и наслов „необичне појаве“ у свему природан. Све што смо о овој ствари до сада износили могло би послужити за основу класификације ових појава, које се сматрају за одлике „критичних дана“. Наше разлагање ограничиће се на размак времена од девет година: 1888, 1889, 1890, 1891, 1892, 1893, 1894, 1895 и 1896., пошто је г. Фалб потпуно објавио своје „критичне дане“ тек 1888. г. На основу „критичних данаи за овнх девет година показало се да је могуће помоћу сваког обичног календара одредити „критичне дане“ за све претходне годнне, пошто по један „критичан дани пада сваког пуног и младог месеца и то без изузетка. При исписивању наведених појава које су се догађале у току горњих девет година у Европи послужили смо се: билетенима централног бироа за метеорологију и земски магнетизам у Бечу.1) При томе смо свакога дана на билетену бројали означене леаресије те смо тако добнли „честоћу барометарских минимаи т. ј. на колико се места догодила та појава. Ту су убројане све депресије, дакле и главне п споредне, пошто г. Ф а л б као појаву критичних дана сматра и саму тежњу за грађење депресија. У осталом јаче депресије појављују се на извесан начин и при распореду олуја, које од њих зависе. При убројавању олуја за сваки дан опет смо се држали поменутих билетена. Ту су урачунате оне олује свакога дана, код којих је забележена јачина 7 на 12 сттручној скали. У томе је г. Пертнер лшинио претпоставку , метеоролошки сасвим основану , да је узрок свнм тим олујама у депресијама и да се у том смислу јављају „вртуне“ т. ј. вихори у ваздуху, циклони. ’ ЛУе11;ег1)ег1сћ1 ип4 ^еПегкаги с1ег к. и. к. Сеп1га1апб1а11; 1иг Ме1еого1о§1е 1и Шеп. Јаћг 1888, 1889, 1890, 1891, 1892, 1893, 1894, 1895 и 1896.