Delo

ПРВИ КОРАЦП 40;> тиоривши очи. Могућност среће и љубави за н>у, која је жудела за л>убавл>у, али је није познавала, завођаше страсну природу девојчину. Зар да се одрече среће, докле је она још зове? Зар да одбије овога кудравог младића, који тако слатко загрева срце ватреном л>убавл>у?... Тако сањаше она и не отимаше руку од врућих пољубаца. И тек после једног минута проговори. — Умирите се... Умирите се... Шта Вам је?.., Ове речи отрезнише Стрепетова. Он остави руку девојчину, ц сам, како се чињаше, ужаснувши се од своје дрскости, не смејући погледати у Риму Михајловну, пун стида и страха, сеђаше за тренутак ћутке, покривнш лице рукама, и брзо истрча из собе. Неко време седела је Рима Михајловна непомпчна, замишљена и озбпљна. Слика заљубљеног младпћа не остављапт је. Она је премишљала о бурној страсти његовој, о могућности своје љубави и среће, и сети се савета Коврове. Али садат оставши сама и не чујући страсних псповести младићевих, не видећи његових заносних погледа, Рнма дође мало по мало до закључка, да бн удати се за њ била превелика саможивост. Њена је песма испевана. Она неће примити такву жртву и неће упропастити ту!) живот. И, дошавшн до такве одлуке, она нађе да јој је дужност „излечити'1 младића. Растужена, с влажним од суза очима, она седе за сто и поче писати Стрепетову писмо. Стрепетов се врати кући у очајању. Био је уверен да га после безумне дрскости му Рима Михајловна мора презиратн ц држати за највећег наметљивца. И он пскварн више табака поштанске хартије, док, најпосле, не написа покајничко писмо, у ком је мољаше да му опрости очајничку дрскост. Он се, дакако, неће усудитн да јој се појавиуна очи, ако му она не опростн п не заборави тежак преступ његов. Али ће он до века чувати најпобожније сећање на њу. Паде на постељу и дуго не могаше заспати. Мисао да