Delo

402 Д Е Л 0 \ — Шта је Вама, Павле Сергијевићу! За ме је доцкан мислити о удаји. И ко да узме оваку бабу?... Животу је мом7 у том погледу? отпевано! — озбиљно изговорп девојка. — Ви... баба?... Ви? — узб}фено узвикну Стрепетов. 0, Сосподе, зар Ви не знате каква сте Ви... каква сте лепотица? — неочекивано изговори он у одушевљеном заносу, ни сам се не надајући да ће ту реч казати. Ова, нехотице избачена, реч обузе га, опи га својом смелошћу. Зауставити се сада већ није могао, осећајући неодољиву потребу, да се исповеди девојци, да јој разјасни како је она дивна, лепа... И, сав захваћен заносом, са сузама у очима, младић настави гласом, испрекиданим од разнежености: — Та ваљда само слепац не би застао с обожавањем пред Вама; само слеп човек не би Вас заволео до смрти своје, како се може волети виша појава моралне лепоте. Боже мој! Та Ви сте тако скромни, да чак и не слутите како сте дивни! Та сваки ће с одушевљењем дати живот за срећу да га Ви љубнте... А Ви велите: ко Вас да узме?! Девојка од првих речи остави рад и слушаше овај страсни, одушевљени излив, сва узбуђена, погођена, расејана, разрогачених очију — толико је била неочекивана ова експлозија иначе снебивљивог младића — и не знађаше шта да чини, шта да каже, како да заустави те безумне речи, које и противу њене воље..продираху у сиротно срце њено. А Стрепетов настављаше, баш као у екстази, свој страсни дитирамб, гледајући у Риму Михајловну са заносом вернога кад се моли својој богињи. И, препун осећања, не довршив реченицу, на једанпут обисну руци девојчиноЈ и, држећи њену руку у својој, махнито је обасипаше пољупцима и сузама. Плакао је, разнежен и раздраган, од обиља своје љубави. Плакао је, премирући од заноса, и све је страсније љубио топлу, нежну руку, готов љубити је без престанка. Овај бурни излив свежега, страсног осећања и протнву воље пређе на озбиљну и издржљиву девојку. Срце јој се изгуби у слаткој изнурености. До|>е јој и мучно и слатко од ових ватрених пољубаца, и она им се предаде за часак. за-