Delo

У подне ме разбуди Фрекен Хајберг; спавао сам у наслоњачи, поднимљен на сто. Глава ме је страшно болела, осећао сам изнемоглост, тешко ми је било очи да отворим. Газдарица с учешћем пребациваше ми, што са опасношћу по здравље, седим по целу ноћ за радом. Осећао сам некакав хаос у глави,. па изађох да се освежим. Дуго сам шетао по граду, и не знајући, нађох се на Еап^е 1лше ^1) па удисах дивни морски ваздух очишћен ноћашњом буром. Потрошим порцију бће^ гбс18раМ;е (печена морска риба). попијем пола литра пива (иХаФ-бајер”) и прочитам Ро1Шкеп, све то у «1дт^е Гпете РауШоп.” Враћајући се, док сам дошао до Музеја Северних Старина, промислио сам и уверио се, да све што се прошле ноћи догодило није ништа друго, већ само занимљива халуцинација, произашла просто о\ мождане преуморности. «У место да се опет загњурим у граматичне трактате прозаичне Еде,в помислио сам «зар није боље отићи вечерас до Матилде Ребри и повечерати с њоме ио скромним начелима Витмака ?в Али се осећах толико уморан. толико «рамалБнш», како говоре моји петроградски пријатељи, да обед са вечито веселом и насмејаном Матилдом сликах себи као нешто теретно. И онда намислим да напишем два писма за Русију, па да раније легнем. Да би како било утрошио своје време до вечери, наумим отићи Хербсту, директору Музеја, и да с њиме поразговарам о златној гривни («брактеати) која се понова у Музеју налази, и која има слику гнезда змије врло налик на наше руске змије. Хербст налазаше на гнезду утицај старо-келтског зверињег орнамента, а ја — слабачак траг медузине главе што је знак старе секте оФита, који су обожавали змије. Увек сам Хербсту доказивао, да је византијска култура преко Русије ишла на север. и да је Рус што-шта додао грчким културним прегледима. Нађох Хербста у сали гвозденог доба , у којој се чувају чувени златни рогови. Он се живо ирепирао с Норвежанином 1 Пут који дели градску тврдињу од Ересунда , и који је претворен у диван булевар.