Delo

20 Д Е .1 0 Учена је као бенедиктанац, грешна као Месалина, дивна као ноћ. Рачунају да има петорицу — почињући од Вретињија, украса џокејског клуба, па до Полуса, куплетског певача. Бретињи је већ у паралјази, остали чекају ред. Меце је Бопасан с њоме упознао, пој^ћео сам јој егземплар моје 8а Мајез^е 1а Ретте, на свили оштампан, у повезу од јапанске коже... Ма с1егш&ге сгеаИоп еп 1аИ; с1е геИигеа... — Е па шта још ? — Е па то још, да ово и није жена, већ СФинкса или Цнрца. Она као и Цирца, све мушкиње млађе од 80 година, које к њој долази, претвара у свиње. Е11е уош соећопшбега, уоиб аибб1, топ сћаб1;е е! риг! — Т1еш, 1а Моп1е1еопе, — рече нам Гоно прилазећи. то није Парискиња, она нема расе, нити је њена лепота култивисана. — Да ли ти називаш културном женом једног «Андрогина” који се састоји из равне иовршине р1иб каучукових јастука рћгб турнира — рече Лизан оштро. — У такво.м олучају, та је Монтелеон варварка па и нека остане у свом варварству. Теои се не допада зато, што мушке не приноси на жртву својим њубавним ћудима, што за јаку не избацује декаденте с њихним старачким (а^опз с1’ а§тге... А ја ти кажем, да је она идеална жена, јер је агетична, јер с ње можеш Фрииу скулотовати, јер она тражи идеал, тражи природу, коју би вредило волети... Шта је ту она крива, што је «цели Париз“ створила ходећивим сплетом нерава, створила ларвом, с огромном главом на телу нетогодишњег детета ?... Носле неколико дана, заједно с Лизано.м нео сам се по оогатим степеницама ('агге!оиг Моисеаих, где становаше гроФица Монтелеоне. Уведоше нас у Фантастични ћа11. — у музеј свега, што је било леио у старом и средњем веку, и што је ту комбиновано финим укусом савремене, прве, светске жене. На први поглед изненадише ме чудни остаци асиријске скултуре крилати лавови и бикови, цареви у тешком оделу и под високим капама. ( оба је била као слика неког пантеона тако је мно[ о разних богова покривало њене простране зидове.