Delo

30 Д Е .1 0 год и антпкритичан. На тај начнн отпада 15-ти дан периоде. који нам опште и не даје бројеве који би се могли упорефивати са осталима. Сад треба сабрати забележене случајеве лт данима од 1. до 7. и од 8. до 14. периоде. Ако постојн равномеран распоред случајева свакога дана, онда ове две суме морају битп међлт собом једнаке. Таквим сумирањем добија се: ТАГ..ПША III крит . полов. антнкр. 1888 268 280 1889 3' 0 294 1890 296 290 1891 281 328 1892 272 261 1893 27 2 266 1894 260 273 1895 243 294 1896 241 274 со 7 со 00 со 2433 2565 Ова таблнца сасвпм јасно показује да критнчна половина по броју појава, које падају за то време, заостајс за 132 случаја иза антикритичне половине, т. ј. оне половине која је удаљена од израчунатих критичних дана. Да овакав податак не иде у прилог г. Фалбових одредаба јасно је већ по себи. Критични дани се у овом случају нп у колико не истичу изнад осталих дана. чак ни у појединнм годинама. Што године 1892. иишак од 11 случојева пада у самој критнчној половпни, то нп у колико не може оправдатп ма какав утицај критичних дана, јер с друге пак стране стоје године 1896. у којој критична половнна заостаје за 51 случај иза антикрнтичне, годнна 1591. са 47 случајева, година 1896. са 33 случаја све у корист антикритичне полошше. т1ак п кад критична половина л* суми посматрања за 9 година неби заостала за горња 132 случаја испод антикритпчпе, кад бп ове половине н биле међл’ собом једнаке — утнцај критичннх дана ипак не би бпо доказан. Онда бп само значило. да се ове појаве равномерно распоређују на све дане једне перноде — како критпчне, тако псто п антикритпчне.