Delo

Д Е Л 0 484 Логледа* па носле били одштампани засебно. То .је читава књиншца од 48 страна, сва написана како нико још, ни пре пи после њега, није о Задрузи ни једиу саму реч написао. Цела је та књижица једнога духа н тона; сва опа казује, више нлп мање завијено, где неодлучније а негде иресудније: — није Задруга оно што мнслпш ти, српски читаоче који зању жртвујеш од свога! А све што се тако крије у онатри штамиана табака избпдо је у једној реченици на странп 44. Ту, иошто је „показао* да одјако Задруга неђе пздати нншта шго бн, по његову мишљењу, вредело. узвикује: „II сад се претпдаКујте на Задругипа издања!“ То је за овнх шест година нрви Србин чија је душа могла Формуловати таки апел па српску нублику. Мојнм чптаоцима дакле неће битп чудно, шго ћу се у овом пнсању осврнути и на ту појаву. За тај поступак Задругина крптпчара требало бн признати да је, ако ие родољубив, у најмању руку — смео, н ова би смелост барем бнла једна црта српскога характера. Алп критичар је далеко од ње. Ннгде па другом, осем на том месту, не видите отворено исказапу његову жалосну мпсао. Он па протнв уверава како сматра да је Задруга „најважнија установа наша“, изјављује како ће говорити „искрено н иријатељскпа н како мисли да то чини у интеувсу њену! (с. 3) Какп се то ингерес Задругин може критн у апелу публици да се не одзпва претплатом н да тим убије друштво?! Па какн је пнсац према Задрузи таки је н према њеппм пред ставннцпма, гакп према појединим личностима. Ретко кад кога сиомене, ге да прекоре, које редовио чпни, упути иа ираву адресу. Све је то завијено, све то у алусијама, све то у контрадикцијама, само да пе бн морао никоме ни за што одговарати. А лнчиости су му инак главно. на њих нншани и њпх узима као једине чиниоце зла или добра у Задрузи. Човек којп би имао здравпје погледе на живог н на књнжевпост не бн тако радио, н знао бн да Задругу нису чннилп и пе чпне некп иојединци. Поред свих заслуга или кривица које за ову установу може имати један нли други члан управе, она је ииак плод заједнпчкога рада н укупнога, слабијега плп јачега, утицања колнко спољашњих прилика толико самих задругара, новереника, чланова скупштине нлп управс. А ти су утпцаји, на н последнце, у главиом стални, у главном онаки исти сада какп су бнлп п у ночетку. Ко мало боље разуме рад у просвегним устаиовама н чиниоце којн нх нотпомажу, ко се ни.је оградио од света, већ жпви с културиим животом свога народа н времсиа, неће у опште ни огледати да личним заслугама илн кривнцама прпдаје онакога иресудиога IV V VIIV коло (1895): 22. „Басне“ Д. Обрадовића, I; 23. „Друга псванијаи Змаја Ј. Јовановића, I; 24. „Низ старијих ириноведака14; 25. „Тамо амо по Пстоку,“ II; 26. „Бнјесни Роландо,“ сијсвао Л. Арносто, препјевао Др. Станојевцђ, I; 27 „ТартиФи и „Тврдица,и комедије оД Молијера, нревели Ј. Ђорђевић и др. Вл. Ђорђевић; 28. „Нз науке о светлости,“ наиисао Ђ. М. Станојевић; V коло (1898): 29. „Басне“ Д. Обрадовића, II; 30. „Друга певанија“ Змаја Ј. Јовановића, II; 31. „Слике нз сеоскога живота,“ написао Ј. М. Веселиновнћ, 1; 32. „Тодор од Сталаћа," трагедија, написао М. Цветић; 33. гБијесни Роландо/ II; 34. »Девајтнс,* роман од Марије Ро1,евнченне, превео Никола Манојловић - Рајко; 35- Лчњнга о здравл.у,“ сриско издање нриредио др. Милаи Јовановић— Батут; VI коло (1897); 36. ЛКнтије Герасима Зелића,1* I; 61. "Босанчице'* нриповетке Мнте Жнвковића; 38. „Горски Цар,ц роман Св. Ранковнћа; 39 н 40. „Бијесни Роландо“ III и IV: 41. кКарло ХП“ од Волтера, нревео Ст. Новаковнћ; 32. »Подземне воде* од др. Св. Радовановића; 43. гЗавЈет“ драмат С. Матавуња.