Delo

КЊНЖЕВНОСТ 485 значаја, каки им придаје Г. II. Поповић. Таком човеку чланак о Књижевно.ј Задрузи не би могао бити нп хвала управи нитн куђеље, као што је постала критичарева књпжида. Али ни на том погрешном гледпшту кригпчар не остаје праведан п истинит! Кад већ дели заслуге и крнвпце, да их подели међу личностима онако, како би једино још н могло бити право! Али он, кудећн Задругу и готово све што је у њо.ј до сад урађено. иазн добро да не рече ружну реч о неким личностнма, а крнвпце, које би он, дамујсдо нравде, њнма приписпвао, ставља на терет са свнм другпм људима. Кад спомене Г. Стојана Новаковића, ирвога председника Задругпна. пуна су му уста: ту су само речи хвале и поште. Природно би бнло да остане доследан п онда кад говори о оном шта се радило нод његовим нредседпиштвом, о изјавама које су излазиле иод његовим потписом. Господпн је Новаковић бно впше од три године председнпк друштву. Иодњеговим председништвом: ударена је основа и дан за дуго правац раду друштвеном у сваком погледу, изашла су три кола књнга, а за већину књига (за четирп) чегвртога учпњен је нзбор, иа и за две пегога. То је од свих 35 што је критпчар имао штампаних пред собом — пуннх 27 (77%)') Ако су те књиге лоше — логпчно .је да за то понесе кривицу и Г. Новаковић. Него, ту крнвнце нема; по мом уверељу, по одзпвнма задругарскпм — ту може имати само заслуге! Ту би дакле Г. Новаковпћ био на белези. Нећу говорити о неправди која бн се учинила Г. Новаковпћу, кад бн се рекло да су под његовнм председнишгвом други протурали своја мпшљења; алн то Ои бпла неистпна. Свак зна како је мало мекости н млакости у темиераменту Г. Новаковића, а ја могу носведочити да с ге сгране није у њега било изузетка ни у Задрузи. Па како кригпчар ценн председннковање Г. Стојана Новаковића ? У речпма ево овако : „Да ,је. само, Г. Новаковић остао и до данас председник, Задруга би и данас стојала врло добро и ја не бих пмао разлога да овако о њо.ј пишем“ (стр. 23). На протнв велика већина појединнх, крупнијих и снтннјнх, крнтпчаревнх замерака раду у Задрузи тиче се баш времена које је протекло п послова који су свршени под председниковањем Г. Новаковпћа. Ннтп је, цо критичареву суду, ваљао склоп оснивача (с. 22), нити су правпла добро нзрађена (с. 7 и 9), нити се схватнло за кога треба књиге издавати (с. 7), ннгн је потребпн програм иачињен (с. 28 и др.), ни добар систем утврђен с. 33, 36), нити су дела бирана како треба (с. 29—43Ј, нитп су се нздања приређивала како ваља (44—7). Све то критичар кудп, алн нигде не криви Г. Новаковића, за све су то криви они — којп су љега заменплн. Да видимо. Г. Ст. Новаковпћа заменио је у управи Г. .Ђубомир Ковачевпћ. Али је по споразуму у управп, због његова министровања, више од годпне дана заступао га п управљао нословима Г. Пера II. Ђорђевић. Г. Ковачевнћ, и ако је долазио на неколика састанка управина. могао се бавитн само неким крупнпјим новчаннм пнтањпма. Шта крптичар о Г. Ђорђевпћу ’) Од тих 27 свезака отпадају на прва трп кола 21 (читалац може сам вндетн на 483 страни које су то књиге); оннх другнх шест ево ио нмену: ,Баснеи Доснтијеве I и II (пошто је г. Новаковић одступио, оддучено је само да се редакција повери г. А. Николићу, јер се дотле мислило да се за то замоли г. Новаковић), Змајева ^Певамнја I и II, "Низ старијих приповедака* и , Гамо амо по Пстоку* од др. Мил. Јовановића, II свеска.