Delo

књиншшост 48!» прле три године тајиик и све до сад чдаи унравнн, и толико сам радом п догађајнма аа њу везан, да не могу дпћи руке па мпрно гледати шта се против ње чипи. Јер. да је реч само о унравн, да крптичар не радн о главн самој установи, као што сам већ потврдно његовпм речнма, ја се не бих ни осврнуо на. његово писање. Пмам много иречих нослова. Ллп је друкчија ствар, кад се оп, незадовољан сипм злом што је казао о људима \ управп сарадннцима, учесницима на скупштпнама н т. д.. дотле заборавља . да просто нема нн једне нскрене лепе рсчп за шта било \ ишвоту и \ раду друштвеном. Нскрен родољуб Србин бп нохвалио оне задругаре ко.јн одвајају од своје мучне зараде II прилажу за добру књигу: крптичар па п])Отпв иставља пррма њпма, као конграст, оне који не стоје уз Задругу. тумачећи да је то с тога што је међу овима вигае школовапчх него међ\ првнма (с. 4)! Алп и на све то бп моглн људн не окренутп главе , кад бп барем друкчпји био према оно књига нгго .је до сад изашло. Алн т\ је, ако се може бити, го]>н него нначе. Кад о појединим делнма говори. главна му је црта — пзвнјање да тачно каже цело своје мишљење о коме од њпх. Управо и.ма неколпко дела која н не спомиње. То су: „Бакоња" С. Матавуља, ЛЈрве жртве" А. Гавриловића и „Песме" Ј. Илића. Три свеске др. М. Јовановнћа ( С мора и са сува* и „Тамо амо по Истоку“, I н II) такође не спомпње ве]1 само вели да би се рекло е управа Задругина мисли да им је писац— „наш највећи књижевник* 1С. 44). Без сумње је „ирпјатељско" расиоложење ирема Задрузи диктовало ипсцу да се па једпу прпповечицу од једнога п по штампанога табака (из „Нпза старијих приповедака*') враћа по нс.колико пута у својој књижици, а да „Бакоњу прећути. Иначе .је можда п то п друго обухватно једном тврдњом: да међу делима којаје управа узимала од новијих писаца има п рђавпх и добрих (с. 41). За драмаге К. ТриФковића каже само да су од њпх прече биле комедијеЈ.С Поповића (с. 30—1); за роман ,Два идола“ просто да има од њега бољих (с. 30 : збирци Веселиповићевпх прииоведака нронашао једаставп на терет једпу реченицу из предговорауправпнасекретара (с 46). Ако.јс управа издала добру књигу алп не много ретку, тражн да се пздају само ретке: каддође до ретке. ту говори како треба најпре биркатп оне које су по његовој иамоги најбоље (упоредп с. 30—2; њему су н. пр. Видаковнћеви романп бољи од Атанацковпћева Два идола“) Паичпћевим чланцпма „Пз прнродеУ ко.)н су н ретки п класични. ие замера нпшта изречно, нпак „разуме“ само ,донекле“ што су штампани (с. 39). Пошто нема срца јуначкога рећи да Змај нпје добар песнпк, вел.и да урсднпк тога издања нпје умео одабраги оие песме које ваљају, п да је тако, пзузпмајућн неке „ретке иес.ме“, „Друга Певаннјаи испала слаба књпга (с. 42). Задруга је пздала по једну, ирпповетку с рускога иПстинску службу“) п с пољскога („Девајтис") ко.је су чнтаоци необпчно тонло прпхватили, — крнтичар замера што су узетп писцп пнжега реда место .велнкпхи пнсаца (с. 351; управа нзда један. у својој врсти, првн еи у целој светској књпжевностп (Арностова „Бпјеснога РоЛанда"), али га публнка ннје умела нрпхватити — критичар је одмах протнван избору таког непрпступиога дела!1) II *бору Молијера 1) Ако ћемо право, чнтаоци нису много б0л,е примили нл .Воденнцу иа Флоси“ Гкоја је но кљижевној вредностн ппак нспод .Роланда"). па лпак критичар том нзбору н.‘ замера (не велн, разуме се, са кога разлога.)