Delo

504 Д Е Л 0 обилато раснрострањеннх палеозојскнх шкрнљаца, који су заиста најтеже питање у геологијп ових земаља. IX. Сава У ро шев ић говорп о е кл о г нтима н пироксентим а. с Цера. „На северозападној страни Грабовца нашао сам међу кристаластим шкриљцнма ннтеркалпсане две стенс, од којих нам по структури и мннералошком саставу једпа представља еклогит, а друга пироксенит. У првој су битни састојцн аугпт (омФацит) и гранат, а у другој аугпт, ортоклас. албит и андезин. Еклогит садржи у знатној количнни и Фелдспата (албита и андезина), али он (бар већпм делом) није примордијални састојак, него је напшао у стену гранулитском инјекцијом. Овим су еклогнт н пироксенит први пут констатовани у Србпји“. X. Ј М. Жујовнћ извештава о иитернационалној геолошкој ' екскурзији преко Кавказа војно-грузинским путем. „Овај проФил Кавказа спада у најбоље познаге, па ииак су члановн Геол. Копгреса учпнили неколико исправака и допуна у досадашљем познавању нстога. - Прво се разматрало северозападпо подгорје Кавказа, код чувених Кавкаских минералннх вода. У Кнсловодску, који лежи на додиру горње п доње Креде, огромпи извор кпселе воде , Нарзан , куља из неокомског доломитастог кречника. Еантуки је на гласу због хладних алкалних и алкално-еумпорних вода, које избијају из еоценскога лапорца, изнад којег су наслагани дилувијални пудннг п дилувијална глипа. У Пјатигорску топлп сумпорни изворн пзлазе из пукотнна у сенонскоме кречнику, изнад којег су еоценски лапорци. У његовој околини пма трахитоидннх маса, око којих пернклино леже крегацејски и еоцеиски слојевн, иа се узпма да су ове еруптпвне масе лаколпти. У Жељезноводску топле гвожђевпте воде извиру из липаритске масе, на којој косо леже терцнјарни лапорци. — Нреко Кавказа путовало се четири даиа од Владикавказа до ТиФлиса. Првога се дана дошло до Казбека, нроматрајућн узапе појасе Креде и Горње Јуре, на широке појасе Лијаса и Палеозојика с дијабазима п иорфиритима. У Даријалској Клисури је тектонска осовипа главне аптиклннале Вел. Кавказа од гранита, гиајса, диорита, дијабаза и шкриљаца. Казбек је андезитски вулкан, нзнад палеозојских шкриљаца с дијабазима; на њему је сада осам великнх глечера. — Другога дана био је прелаз иреко Крееговске Повије на слемепу Кавказа н излаз на андезнтскп вулкан Сакали. изнад Гудаура. — Трећи је даи био намењен разматрању додира разнпх геолошкнх система на јужној падини Кавказа поглавито између Ананура и Жннвана. — ЧетврТог даиа су разматрапп миоценски и олигоценски слојеви између Цилкана и ТнФЛиса.— У Транскавкаској најинтересннја је била екскурзија на изворишта наФте на Апшеронском Полуострву Каспискога Мора. Иродуктивнп су слојевн (50 до 125 н 250 сажења) од олнгоценскога песка н пешчара, који граде благу антиклнналу, сложно с еоценским сдојевима у подннн и аралокаеннским п посттерцијарним у повлати. У њпмаје до сада оговорено на 1300 нзвора, од којих се око 000 п сада експлоатишу. Један од овнх