Delo

ПАУЧНА ХРОННКА 505 даје Ротшплду наФте за 1(300 рубаља на дан. Сад сс бушн преко 10<> нових бунара. — Блатнп вулканн, салзе п извори нламених гасова налазс се нарочито но ооим местима где је нродуктнвип слој услед ерозије плн прелома иовлате дошао олнзу до површине земљишта Пламених је гасова све мање; Вечига Света Ватра једва се још одржава." Трагови старих глечера у Босни, Херцеговини и Црној Гори. У немачком геограФСком часопису „УегћапШип»еп с1ег Сгезе^ећаЛ Гиг. ЕгДкипбе ги Вег11п“ (1897. Бр. 8. н 9., стр. 479,—480.) штамнано .је у целпни писмо, којим је проФесор Велнке Школе д-р Јован Цвнјпћ известио бечког научнпка геограФа д-ра Пенка о резултату свога летошњег иутпвања по Босни, Херцеговини и Црно.ј Гори: да је нашао у тим земљама трагове глечара, које до сад нико није ни запазио. — Дабисмо упозналп и наш свет са резултатима тога пута, доносемо иисмо у преводу: Београд, 14. октобра 1897. „Овога лета сам нроучавао, велиКе, херцеговачко црногорске карстне внсоравни, трагове глечера на њима, неколнко поља нзмеђу њнх н клнсуре: Неретвину, Пивину и Тарину. Ова трп поменута земљишиа облика карактеристични су за јужну Босну, Херцеговину и северо-зацадну Црну Гору. Већ првих дана нашао сам на Трескавпцн морене, којима су загаћена четири језера. Оне се састоје из облутака од верФенских шкриљастих иешчара и трнаских кречњака, који су уложенн у црвену глнну н песак. ВерФенскп шкрнљцп п иешчари јављају се као сганац само у горњем делу Трескавпчниа Карста; дакле се морене, које леже натриаско.м кречњаку, састоје поглавито пз страног материјала. Много су значајпијп многобројни глечерскн трагови па Прењу. на.јлепшој босанско-херцеговачкој плапинп, до које се од варошпце Јабланпце (железничка станнца) у Неретвиној долини, лако може доћи за пола дана. Овде сам нашао неколпко цпркова и нраво моренско земљнште; на глечерским облуцима од нумулитског кречњака нознају се крце (глечерске огребогнне). — На планннн Чврсници има слабих глечерских трагова само на једном месту. На планпнп Волујаку (Маглић, један његов врх, 2390 м.) налазе се на аустријској и црногорској страни многобројии глечерски трагови, нароччто на последњој. Око једног великога језера (Волујачко Језеро) дижу се моренскн бедеми, и на његовпм обалама ииа још четнрп мала моренска језера. Тај језерски басен је са свих страна окружен великнм цнрковима, на чијем се горњим оквирима виде пајлепшп виспнскп облици. Ну сви ови глечерскн трагови куд и камо заостају према онима на планини Дурмитору. ГНкрчка Језера, за која се сазнало иреко Тице-а и