Delo

БИБЛИОГРАФИЈА паб сћпзИЈсће Е1етеп1 јп с!ег 1ородгарИЈбсИеп Нотепс1а1иг с!ег Ва1кап1апсЈег уоп Вг. СопзГапИп Јигесек, соггезр. МИ§’Не<1е Нез КалбегНсћеп АкаНеплЈе Н. \У188еп8сПаНеп (ћМгип^ћепсћ1;е (1. К. АкаНетле. ВапН СХХХУ1 XI) МПеп, 1897 1п Сот тЈ810п Не1 Саг1 ОеггЛсГб 8оћп. Сграна 98 стајс 1 10 Фор. Ово је најновпја студнја једнога данас од најоољих познавалаца Балканскога Полуострва, нашега одлнчнога проФесора (на бечком уеиверситету), Константина Јиречка; студија, ове врсте, готово прва у исторнјској литератури за ироучавање балканских земаља. Пнсац је покушао да с номоћу извора, литературе и осталога за то прибранога материјала, потврди своја главна мишљења — да је Хрншканство, нарочито у своме почетку (до X века), вршило велики утицај на Балкану и у тоиским називима, у опште, и на по се да је тај утицај извршен највпше колонизацијом, пренашањем моћи иојединих светитеља н њнхоких легенада, називима цркава и манастира у балк. земљама нтако даље. Мишљења су пишчева у овој интензивној студијп, у опште, доста потврђена, али се нама чини да се местпмице осећа нека празпина; изгледа нам да за поједине делове Бал. полуострва ппсац ннје имао довољно материјала. Колнка се разлика види само у материјалу н пишчеву познавању Прпморја далматинскога и Македоније, или између Бугарске и јужних крајева Краљевине Србије, те нам се чини да се пишчева мишљења не могу у сваком погледу довољно потврдити. Ну да прцђемо ближе садржини ове студије. Како се она особито тиче наше домаће науке, то ћемо је, местимпцс, онширно третирати, остављајући да на крају учинимо пеколико напомена, које ће у једну р>ку послужнти као мала донуна ове, иначе, изврсне студије. 4 Нреименовиње појединих већих места н општнна на Балканском нолуострву почело је још првих векова Хришћанства. АроИота у Бугарској