Delo

518 Д Е Д 0 Са1сштсагћј(1 ипсЈ Асе1у1еп т Уег^ап^епћеН, Сге&ешуагТ гтЛ 2икипВ, уоп Вг. 1о\ ап Р. Рапао1о\пс. Ре1р21§-, Уег1а§- уоп Ј. А. ВагЉ 1897. Вечита тежља човечја за светлошћу, оличена у Прометејевој крађи огња с неба, као н у самртнпм речима Гетовнм : »више светлости* довела је техннку до употребе електричннх сијалица н Ауерових гасних сијалица. Ну и овп савршени облици осветљења добише у пајновије време озбиљног такмаца у гасу ацетплену, који, помешап са ваздухом, нздаје белу, бљештаву светдост, налик на електричну, и чија је светлосна моћ 15 — 20 пута већа од обичног светљивог гаса, а 412 пута већа од Ауерових гасиих сијалица. К томе ваља додати, да је ацетиленова светлост, норед свег блеска свог, блага и прнјатна. а топлотно зрачење њено сразмерно малено , те се с тога с правом може назвати „светлошћу будућности.“ Гас ацетилен (С2 Н2) пронашао је још Девп 1836. год., а изближе испптао за тпм Бертело; ну јевтин начин добијања овога гаса, пз калцнјева карбида, нађен је сдучајно пре 3 -4 године. Велер је, истина,још 1863. г. наградио калцијев карбид (Са СЈ; ну иачин његова справљања беше за техничке потребе одвећ скуп. У овом погледу епохални су радови Француског хемичара Моасана, који је 1894. год. успео да добије калцпјев карбид у електричној пећп из мермера п шећерног угља. У псто доба је и амерички инжењер Тома Внлзн случајно пронашао, да калцијев карбид, награђен из креча и обичног ћумура, разлаже воду, градећи ацетиленов гас. Одарен практичним духом, Вилзнје одмах склоипо и друштво за Фабричну иропзкодњу ацегпленова гаса из калцијева карбида. У књизп, чији натпнс горе истакосмо, пзноси г. др. Панаоговић прошлост, саданибост и будућност калцпјева карбида и ацетилена. Све што је могао ирикуппти у стручној кљижевности немачкој , Француској и талијанској о новој светлости, г. др. Панаотовић нрегледно излаже у поменутој књпзи, којом жели да побиЈе сва страховања, понпкла услед праскавости и пзвесне отровностн ацетиленове. Да је ацетплену будућност обезбеђена види се и нз тога, што се сваким даном усавршавају апарати за његово справљање и лампе за сагоревање му, што се овај гас. иочпње употребљаватп и за осветљење на жељезницама, трамвајима, у Фотографнји и за покретање гаених мотора. Вредност књпге г. др. Панаотовића нарочито уздижу марљпво прибрани подаци о свнма патентима, којн се односе на пропзводњу и употребу калцијева карбида п ацетилена у најнапредннјпм културним државама. Књигу ову, која је посвећена Е. фон Мајеру, проФесору дражђанске Технике, можемо топло препоручитп пашим хсмичарима и техиичарима, који се занпмају питањима о оеветљењу. п. м. и.