Delo

Б Е А Е Ш К Е 527 О националним тежњама балканских народа. — Под овам именом држао је у Лајпцигу јавно предавање ванреднн нроФесор лајпцишког унпверситета Вајганд. Дотакавши се разних народа на Балк. Подуострву (Румуна, Словена, Арнаута, Цпнцара, Грка, Шпанских Јевреја н Т\рака), проФ. Вај|анд је у главним говорио о националним тежњама Срба и Бугара и прнстрасно .је бранио бугарске аспирацнје. Он је изнео да слт српске зем.ве само Босна, Херцеговнна. Далмација, Хрпагска, Славонија, Срем и Банат, а да у Ст. Србији нма нешто мало Срба, а у МаКедонијн да су само Бугарн. Доказе за ово није ни износио, јер их и нема. На послетку је оеудио срнске агитације у Маћедоннјп, а за Бугаре рекао да онп немају за што да пропагандују, пошто су уверени, да тамо жпве Бугари. Колико је у томе истнне, сведоче свакодневап напади бугарски на српске учите.ве у Скоп.ву! Како јављају листовп, српска омладина ко.ја се школује у Јајпцигу позвала је јавно прОФ. Вајганда, да своја твр]7ења поткрепи и паучним доказима, а на то.јс прОФесор Вајганд врло дрско одговорно не хотеКп се бранитп. Стечај за књнжевнпке. — „Босанскохерцеговачки Пст.мник'*, лист православног свештенства у Босни и Херцеговнни, доносп у декембарској свесцн стечај који ,је расписао архнјепископ дабробосанскп Никола на основу тестачента нређашњег дабробосанског мнтрополига п народнога добротвора Ђорђа Николајевпћа. У томе је тестаменту пок. НиколајевпК одредио бОО Фор. као награду писцу његове биограФије, ка I се она поднесе штачпана конзпсторији. Конзнсторија расиисује овај стечај до краја 1898. г., докле треба послати конзисторнји шгампану књигу. Л11ЧНП ГЛАСОВН Нови професори. — За ванредног ироФесора Велике 1Пколе за грађанско право изабран је у Факултету правним Живојин Иерић, секретар м нистарства правде. За ванредног проФесора латинскога језика изабран је у Факултету философскомс .Танко Луки1|, проФесор пожаргвачке гимнасије. За доцента историје ФилосоФпје и етике изабран је Др. Миливој Јовановић, проФесор Ш београдске гимназије. Нов мнтроподнт. — 15. Фебптапа нарочити Изборни Сабор састао се у Београду н изабрао на место пок. митронолнта Михаила за архијеппскопа беогр .дског п чнтрополита Србије Иноћентнја, епискона нишкога, који је на то место и потврђен. Нов члан. — КгаЈохзка сезка 8ро1еспоз1 паик у Прагу пзабрала је за свога дописнога члана др-а Миханла Петровнћа, проФесора математике у нашој Великој ШколиОдликовам. — ПроФесор јенског университета и директор хигијенског института К'јц је био ноз.ан од београдске општине да прегледа београдски водов *д одликован је од Њ. Б. Крат.а Александра таковским крстом III степена. РАЗЛИЧНОСТ Г1<)пис рускога становништва у год. 1897. — 28. јануара навршила се година дана, од како јеуРушЈЦ извршен први оишти нонис становништва. Сада је централни статистички одбор објавио главне податке о броуном етању етановннштва руске царевине. Ови су подаци, нрема објашњењу одборову, резултат нребројавања ста новништва по извештајима којн су паж.Ђив * ПЈОверенп н на више места исирављенц, док су подацн о броју становнпштва, објав.Ђени још у априлу 1897 г.. били основанн на про гходним извештајима о нребројавању. Целокупан је број становннштва у 50 губернија Јевропске Русцје 91,215.000 душа, <>д којих је 40,117.000 мушкнња и 47,767.000 женскнња. У 10 привислинских (по.ђских) губернпја показало се 9,455.0 <0 становника, п то: 4,761-000 муншога, а 4,691.000 женскога нола. Број становништва на Кавк;.зу износи 9,218.000, од чега је 1,891.000 м. и 4,357.000 жен. Сибир има становника 5,727.000, од к.>јих 2,951.000 иде на мушкиње, а 2,7/2.<»00 на женскиње- Најпосле стаповништво Средње Азпје показало је број ,,721.000 у ком је 4,153.000 мушкараца н 3,562.000 женскнња. Свега !26,3663*00, а с додатком рускога стамовништва у Финској, на војним лађама нзва I руских мора, у Бухари и Хиви целокунан број ствновништва Русије пзносн 126.411.000 д\ша, од којих 63,253.0 0 мушкога и 63,158.000 женскога пола. Врло је занимЂиво и значајно видетн бројеве градскога становнпштва и проценат његов прома целокуином броју становннк Пописом у г. 1897- нађено је у градовима 50 губернија Јевропске Русије 11,830.000 стан.; у градовима 10 привнслинскпх губернија — 2,059-000; на Кавказу — 996.000; у Спбиру — 462.00' *; у Средњој Азијн — 932.009 п у Бухари — 8.000 становннка. Тако, дакле, градскога становннштва Руснје има 16,289.0 »0, т. ј. оно чинн око 13 проц. од целокупнога броја становннка руске царевине. Алн, ако се узме на ум даје 16.289.000 ццфра градскога становннштва у ужем смиелу, т ј. без трговачких подграђа. паланака и друг. назељења. која имају несумњиво градски карактер, Фактично Ке градско становништво достићн цифру не мању од 20 милијуна, т.ј градско становништво РусиЈ-е сада донире до 16. нроц. 1акав је прираштај градскога становнпштва врло леп знак онога економског процеса, којн нрежив.Ђује Русија. нз „Нов. Врем“.