Delo

192 д е л о првидан Вожића. И трговачки „Француз" накупиоје се страха. изгубио средњу катарку. али у ћавоњу рупу није ногодпо... Спасао се... А кад је видео, да је мимо њега пројурио наш .Опричннк“ нод руском заставом, Француз је, као што је ред, аавео у дневннк: _ Вива тако и тако. Ако, вели, руски брод буде ишао тим истнм путем — отићи Не бестрага. Боже, спаси и смилуј се! II мп смо изгуоили средњу катарку и зебемо...“ Према томе занису и сазнало се. Бива, на сами дан празника. наше је снашла смрт у океану. далеко од свога завичаја... Кутање је трајало неколико минута. Дудкин, види се. нћлазио се под утисцима приче. Најносле ће угштати: Биће да су их рибе иојеле? На сву ирилику ајкуле. Тамо има сијасет тих ајкула. А с душама шта је? Душе јече, кад се бура дигне... За друге Богу се моле... Ба.вда си чуо да за време буре као да неко у мору јечи... Кто. то су ти утопљеничке душе... Боље ће бити, Макарове, да о чему другоме зборимо. јер ти све о нечему ружном п тужном почињеш! — рече на мах Дудкин. Весели Дудкин, коме је живот био тако мио, велики вуцарало. који је занео не мало кронштатских куварица и собарица, који је заковрнуо у Бресту мозак млађаној Бретонци — праљи, л.убител, пијанке на копну, исправни мрнар, не сасвим осетл.ив на ћушке наредничке. ни сам не знајући како, уложио је свим својим бићем протест иротиву туробног расиоложења Макарова. Тако дивна тропска ноћ, чији љунки дах нозива човека да живи. а Макаров да беседи којешта! Е. не волеш? Ти би хтео да само о весел.у слушаш? овлаш се осмехну Макаров. — Шта ћеш му, таква је наша несрећна служба. Горе од поморске мислим да на свету нема... А што је најглавнпје: није Рус навикнут на воду... гГо тн је истнна. Колико је бол.е на еувом иуту... На сувом иуту ти