Delo

Н О Ћ У 193 си увек при чистој савести. 11а опет луњаш и скитараш по разним морима и океанима баш кад те срце вуче завичају... О том не треба ни говорити! — сагласи се Дудкин. Кад би била наша воља, зар би ко ишао у мрнаре. иа још у ове што илове далеко'?... Одредили те и немаш куд. Трни. Макаров нИшта не одговори. Р\ао и од пре замишљен, гледао је нред собом, а мисли његове, изгледа, биле су далеко од тог океана, који је полагано роктао. А знаш ли да нма мрнара. који се својевољно траже за далеку пловидбу! — започе Дудкин. — Од наших, веле. двојица се молила. — Молили се. Па и ја сам се молио! — Ти! — викну Дудкин зачуђен. — Ја, ја. А могао сам неићи, нису ме днралн. ...Јаста** није од нашег екипажа, алн еам иошао. Пзмолио сам се V мог четног командира. Ово је Макаров изговорио с некаквом пгном туге нокорношћу. — Баш си ти, Макарове, велика будала! — одсечно рече Дудкин. — Туга му на мору, а са.м моли... Каква ли је то голема невоља? — Па можда сам и будала, али је невоље било ! — значајно отегну Макаров. — Било је, мој брајане, нево.ље! онет понови он. Макаров је неколико тренутака ћутао, чисто не смејући да се иусти у даље разголићавање ствари, чиме је до крајности морио радозналост Дудкина. И збиља, какав је узрок могао нагнати човека да моли за далеку иловидбу? Хајде, што су на „Ластии била два стара мрнара, који су самн молили, али њима је то по другн нут да путују и били су, што се вели, „очајниции — ничега се нису страшили и налазили су да је на мору боље у толико, што је храна бол»а. што сваки дан пма и по чаша {шкнје н што се богме уштеди и за лумнерај на копну.