Delo

Н О И У 197 Баш то и јесте... По неки пут тако ме је тсга. да ти казати не умем. 11а ми је криво, што сам је послушао... Ну сад се нема куд... Па шта је с њом. ваљда служи негде? — Не. Дућанић држи на пијаци. Ситничари. колико за хлеб да заради... А син наш остаје код газдарице. док се жена бави на иијаци... Биће да си је видео који пут... Висока. здрава. румена, грлата...Целотржиштенадвиче... Чудоштоје на језику!... — А како се зове? Авдотија... Пиљарице је обично зову „буљоока Дуњка~... А зову је и „земичка“ за то што је пуна п бела. Пиљарица Дуњка твоја је жена?! — узвикну Дудкин. а глас му звучаше и подругљивошћу и изненађењем. Па шта је? Зар ти знаш Дуњку? — бојажљиво, због нечега. упита Макаров и начуљи уши да чује сваку реч. Ко још не зна „буљооку Дуњку?и Који се млади мрнар пе сећа ове младе дели-ииљарице великих нешто пспупчених очију, широких кукова, округла и месната лица, чије црте. н ако се нису баш подударале с описивањем њеног мужа. ипак су обраћале на се пажњу непробирача мрнара. Бпла је пуна, румена и весела, псовала се ништа грђе од наредника н награђивала лолским, пуним обећања осмејцима мрнаре. зивкајући их своме дућанићу. Још летос, баш пред полазлк ..Ласте,” Јегор је био један од оних многих срећних. којима је Дуњка милостиво донуштала да је иочасте чашом ракије. - Па јест... видео сам је једанпут на тржишту! — одговори немарно Јегор, старајући се да сакрије забуну. На мах оба ућуташе. IV Баш тога тренутка пз ноћног сумрака. који навуче мессчев залазак за облаке, појави се пред самнм клипером велики брод, који јураше под разапетим једрилима да пресече пут клиперу. Брод нреднама! — уилашено и јако викнуше у један мах Марков п Дудкин. Дело XVIII 13