Delo

196 д е д. о Такву будалу, као што си тн, биће да је и сама чесго памети учнла ? Шта велиш ? — ииташе Јегор подругљиво. На баш кад би који пут у љутини и одаламила по ребрнма, зар треба да је мучим ? — Који има памети нрашта /кени за то што је жена! — плахо рече Макаров, не смејући отворено иризнати да му је његова драга женица чешће чешала в]>ат. Ти си сам, као што видим, женетина !... Дали је још когод чуо и видео мрнара е таквим појмовима ?... Она је тебе, види се, сасвим оманђијала... Ја то никад не бих доиустио... А што је главно, ти си тумарнуо у свет, а она се оашкари... Јна се, шта је то мрнарка без мужа... Виђао сам ја њих по Кронштату ! лолски додаде Дудкин. Макаров ућута и као да напрегнуто гледаше у даљину. — Ј1 за то ћеш је, бој се похвалити, кад се вратиш? немилосрднога пецкаше Јегор. Глас Макарова задрхта од силнога душевног узбуђења и иохита да одговори: Нису, брате, све једнаке... Зашто да је иохвалим ? Немам је зашто похваљивати, али неЈ1 у је ни битн и псовати. ()во ти ја као истину велим. А ја бн моју женс на мртво име испребијао и ногама је разгазпо... Нека до ђавола иде лукавица ! Крепај, кад закон не поштујеш. То тп на памет трабуњаш, Јегоре! — строго га прекиде Макаров. — НГта на памет? — Зна се, како жену вал>а учити. — Али. болан и она је живо створење... Жена млада и њој се живи... За што да је бијем... Размисли... ЈНто је она крива, што се муж на море оиучно?... Макаров је ово изговорио с тако подмитљивом и убедл.ивом искреношћу, с таквом простотом, да се Дудкин збунио, поражен његовим речима, и ни је одмах знао шта да одговори. Смешан си ти. као што видим... Глуп си тн мрнар... Жену иослушао, доброво.љно на море занливао и сад за њом тугујеш...