Delo

202 д к л о њихову — судбнну. И ако је ове народне свестн п дотле бнло у Срба ове Епархпје, она је, захваљујући сплн неодољнвнх прплика, била манифестована у главном у њиховнм школама. ()стали напори њихови да се отму погиблн, били су од свнх страна и свнма срествнма угушивани. На овоме се радило у толикој мери, да је и самом школском покрету био дат нишгаван значај, те је неупућеном гледаоцу чпнпо утисак посла, који свој разлог црпе у најгрубљем материјалном пнтересу, и личпо на борбу локалну, мал те не борбу појединца противу поједпнца* ()н је од стране свих непријатеља српског племена тако и представљан онима. којима су били непознати прави одношаји у овим странама. Нарочито од стране бугарске он је био изношен као израз оних њихових незадовољника, који су, не могући у Вугара наћп извора, почели погледати у Србију, и за све што је дотле створено, имало је, по престављању Бугара, да се захвали само српском новцу н пнтригама. Али од почетка 1896 годнне дешавају се догафаји, којн доводе у сумњу овако тврђење српских непрнјатеља о борби измефу Српства. Бугарства и Јелинства на Балкану. Они, у прво време, изазивају у ових пренераженост, а после толику буру незадовољства и огорчења, да нису презали у борбн противу њих латити се и оног оружја, које не допушта нп најшири морал. У низу тих појава и по реду, којим су се дешавали, највидније место заузимају: иокрет чисто нацијонални у ('рба ирнлпком доласка комисије за Реформу, која је пспраћена у многе области турске царевине; — он је захватно бпо све што се рачуна Србином, и чинио је утпсак тежње једног народа да му се иризна дотле одрицано народно иостојањс без обзира на оне. који су му га одрицали. Готово упоредо с њиме јавља се и иокрет да се Сриству иоврати црква св. Сиаса у Скоиљу. Он је упућен био непосредно против Грка и Патријаршије, имајући, ипак, утицаја и на успехе бугарске радљпвости у целој Епархији а нарочито у Скоп.ву. Иоследњн, по ред\' трећи, а по значају први, го /е иокрет пзазван иосле смјгги мнтроиолита Методија, ио рођењу Ррка, тежњом да се еиархији за митроио.шта иостави Сроин. Он је по значају своме упућен био п противу Грка, н противу Бугара, н противу Турака.