Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОЈКБАНСКО.Ј кпархији 203 ()ви последњи, нарочито, тек овог пута почели су озбиљније мислити о народу, чије су постојање и они, заједно с другима, упорно одрицалп у границама царевине. Намераи сам овде пропричати мене, кроз које су пролазили ови покрети, и изнети неколико тренутака из ове одиста очајне борбе једног народа, наоружана само преданошћу својим народним осећањима, противу непрнјатеља п такмаца, наоружаних свим оним што су у стању пружити груба сила н један потпуно безобзиран морал у борби. На завршетку ћу изнети и неколике статистичке белешке о српскпм школама и другим приликама, које с њима стоје у вези. <Јве, поређене с онима ранијих година, нспунике радошћу чак и оне људе наше, који су, забринути међународним положајем Србије, са сумњом погледали на досадашЕБи народни рад и на могућност његова успеха. I У једному свому саставу, штампаном прво у овом листу 1894 године,1) изложио сам неколпке своје мнсли о народносној борби на Балканском ГЈолуострву. У њему сам учннио и неколике напомене о стварању бугарског Егзархата, хотевши њима објасиити: од куда је дошло да се један народ зове Бугарином, и ако то није ни једном својом етничком особином. Да бих учинио разумљнвијим даље излагање, нсппсујем из тог састава ове врсте. „Стварање Егзархата, тако сам напнсао био на 10. страни ове књижице, био је читав преврат у дотадашнлш одношајима, који су постојали између народа Турске 11,арев11не. < )но је непосредно било управљено противу евештенства. које је служило интересима Јелинизма; другпм речнма најуочљивијп цнљ његов био је да се народи еловенске крвп и језпка. што су живели у границама јевропске 4'урске, поставе као носпоцп својих, словенских тежња, п ослободившп се притиска Јелинизма, чији су дотле бнли служноци, пораде на своме ') Кроз Гробље, опажања и белешке чрилпком иутовања кроз Сриоку Земљу иод Турском 1892 године; од 11. Ва.1канско1■ Прештамиано из Де.ш за 1894 годину.