Delo

рођеном Ускрсу. Носумњиво је да је снага њнхова за то била малена, и да је напоре им морала нотпомоћи друга јача силаП^е је п бнло: позната је ствар, колико је велика била улога Русије у свему овоме покрету, који је њоме и изазван, и којп је вођен по упуствима која је она давала радн смерова своје политике на Балкаиу. Узроци, који су у народу повлађнвалп овај пок]>ет, лежалп су у расположењу, које су Словени у Турској имали према грчком свештенству, и наступио је дан, кад је велика маса Словена пришла уз ону заставу, коју је носио бугарски Егзархат. Мисао на њој исписана годила је расположењу њихову, те је велики део турских Срба пристао уз њу. не знајући да ће му се, због овог, доцније, одрицатп на])одност, утирати најдрагоценији му обичаји и успомене п натурати туђе име. У оном широком великодушју, којим се народ ПГумадије увек одликовао према својој потлаченој п неослобођеној, рођеној и племенској браћи. налазило је свог смисла и само држање његових управљача приликом стварања Егзархата: они су потпомагали ход по таком путу, све док стварност нпје отворила очп и показала, од како је недогледно иесрећних последица и утицаја по Српство у Турској оснпвање бугарског Егзархата. Ну, тада је већ било доцкан. Агенти н емисари његови размилели су се били по свима крајевима, где су се надали наћп одзпва својнм проповедима. п успели су, користећи се н силом новољних прилика, које су им ишле на руку, или сами придобити или помоћу другога отерати масу турских ('рба под стег његов. Скоро једновремено с’ тиме падају и нагаи ратови с Турском, и одношајн њнма створенн пресекли су све оне везе, које је ( рбија до њнх пмала са српским народом ван свог јужног граничног плота. Оно трудбеника, што је дотле тамо било на српској школн и српском имену, морало је утећн испред хајке, која се дпгла на све нгго је смело, п за то хтело, звати се својим, српскпм именом, а њихова места заузели су људи, којн с\\ с обзиром н на непојамно добро ])асноложење, које је за њпх п Турска почела имати, могли слободно и отворено радити на цп.вевима, којих је носилац био Егзархат. Мимо све то, п прплпке, које су се десиле и у унутрашњем животу Орбије, скретале су ттажњу њених управљача од ствари преко