Delo

20* д к л о слику руског 11,ара. има само слика српског Краља, нлп, уз обе ове. н она бугарског Кнеза. Кад се, почетком 1897 године. стало говоритн о могућим мутњама у царевини, онда су баш тетовскп Вугарашн') непрсстано рачунали. колико има конака до њих од Србије, а колико од Вуга|>ске, н чија је војска бо.ва. па. срачунавшп ово, норед још других погодаба које су узели у обзир. а међу којтша је морало заузнматп прво место и њихово латентно српско осећање, отпочели су нуднтп Србима своје услуге. време кад се наш краљ био сасгао с кнезом од Бугарске, онда је у скопској Епархнјп бпла најжешћа борба нзмеђу Срба противу удружених Грка II Бугара, н ови други. да би народ изазвали само да помпсли и застане. а онп да добпју у времену, бацили су у њ оваке гласове: Састанак ова два владаоца није могао битп • без одобрења Русије. Она га је допустила, и како је она и створила Св. Стеванску Бугарску, коју до сада Срби нису хтелн признати, то је крал> српскп сада отишао кнезу, да се потпнше да на то прпстаје. Ово сам овде поменуо у намерн да нредставим и овај моменат народног душевног стања, с којим су н>егови вођн пмалн да рачунају у своме прегнућу, а п у жељи да њиме после само јаче нзиђу на видик они збиља велнкн успеси српскн последњих десетину година. Овоме свему ваља додати и оно стално неиоверење, које пмају Турцп п према Србији п према Србима, и којима су се и Бугарц н Грци увек, па и у овим данима, п сувише којчјстили. Оно је морало имати утицаја и на држање самог нашег народа. А да оно постоји, познато је свакому, којп је само завирио у Турску, п само се њиме може да објаснн оно, чему се н званп п незвани политичарн у Србији ишчуђавају питајућп се зашто Турскане одговара на прпјатељство прпјатељством. н зашто не може да се забо])авн Косово. < )во неповерење гранпчн, може се рећи. мржњом. ГБу су турски Срби осећалп п онда кад су се бунили чак н протнву Султанових непрпјатеља п одметннка. У тренуцима, кад због Крпта Грчка до') У цедој Т\рекој ретко Ке се чути да се ИЈшстгиице Егзархата друкче зову. Ученији изме1,у њих кажу се Б>/гари: иначе и СрС>и их зову онако као што се они сами у маси наапвају: Бугарагии.