Delo

СРП-СКИ НАЈ’ОД У СКОПЛ.АНСКОЈ КПАРХИЈИ 209 лази с Турском у сукоб, који се после измеће у рат. турске власти V оним странама заткарају н гоне Орбе, што се буне противу једног грчког наметљивца и што се онп — Срби „нађоше да деле царску земљу.“ А кад, услед појаве бугарских комита и претресом нађеног оружја, наступа у вилајету комешање, нпак су Срби први. на које се уиућује претња угроженог; и не само то, него се она приводи и у дело. Коме није позната она стидна историја под именом „барјачка афера." која баца у најтежи затвор најбољег и најспремнијег професора српске гимназије у Скопљу, и тера на 101 годину робије једног учитеља српског и још једног Србина у тренутку кад се према бугарској граници шаље војска турска. Лли зар оно зазорно поступање турско у питању цркве кумановске због спора између Срба и Бугараша. — онда кад власт има и доказа да се од Бугарске спрема буна. — не доказује, с колико се и неповерења н мржње поступа према Србима. Оно што се не разуме у нас у Србији, разумеју Т\’рцм. У 1895 години, кад је Србија држањем својим учпнила одис га немерене услз^ге Турској, и кад је нзгледало да је с њоме у највећем пријатељству, чак и они Турци, који може бити разумеју више него ли они простн, узвикују (можда и с правом Србима: „Ви или сте махнити нли нас се бојпте". А кад Грчка води рат, а Бугарска изазива немире на граници — а то ее дешава баш }т време, кад и догафаји, који су предмет овим редовима п који сзт наперени противу овнх одметника — пажња турска. управљена је на краљевину Србију, а претња на турске Србе. „Амаразуми добро — казао је у то доба један високо постављенп турски чиновник негде у косовском вилајету, једном угледном (^рбину — ()сманлија вама не верује; он вам не може веровати. Он зна да сте вп сада \тза њ по невољи, што друкчије не можете нлн можда н не смете, а да ћете бнти као п другит чим узмогнете ухватити за јорганА1) О овоме ћ\т држању доцннје дати још неколико необпчнијпх иримера. У Турској, то је већ познато, груписање народностн није пзведено по њиховим етничким особннама, него но томе којој 'ј Алузија на нричу о Насредином јоргану. Чим се нешто „замути изме1(у царева” Турци стрене и мисле да је то јорган-кавга;ш‘* чији ^е трошак они платити.