Delo

СРПСКИ НАРОД Л' СКОПЛјАНСКО.Ј ЕПА1*ХИЈИ 211 бнти ни њихових школа.1) Д поредо с овим тегобама постојале су и оне у погледу на цркву. на језик у служби црквеној. па оскудицу сваке заштите, коју је својој словенској пастви поклањао митрополпг 1лрк и на страховигу незаштикеност у којој се ова налазила према власти, немајући свог представника. А све то имали су и Грци и Вугари и све друге народностн без разлпке. Услед оваког стања ствари потпуно је разумљив онај захтев народасрпскогпостављен комисарима, испраћенима у Румелију: да приберу податке, на основу којих би имале се увести реформе у царевннп. Још кад се чуло да она долази, нико, па ни Срби, нису од ње очекивали оно што би требали донети узроци, којп су је изазвали. Ово нису чак ни Турци. „Овде се, — писано је нз једног града, где се ова комисија бавила — задатак овнх царских л>уди схвата тако, да она треба да извиде тужбе протнву власти, и ништа више‘‘. И, канда Ке ово мишљење имати разлога, који је поцрпен и у историји, а баш и у раду њихову. (Јно мало рада, којим су се одликовали, могло је и дати разлога једном простом Турчину да каже: „Што ви (Јевроп<љанн — Франци) не изафете отворено да тражите оно што желите, него изазивате оне комисије, чији ће се рад свршитп тиме што ће неколико ситних чиновника платити својом службомС Ове речп, то су одјек оних мисли, које свакп има о задатку ове комисије, п које уза се имају све досадашње искуство у покушајима на извофењу рефорама, од почетка оннх које су у овом веку покушаване да буду изведене у онако великим размерима. Унутрашње стање Турске и целокупна њена државна организацнја искључује сваке кореннте реформе. < )на је свесна да би оне њу срушиле много пре него ако бп остало ово стање које данас постојн, и за то мора да нх се п чува. Узалудно је тражити реформе онде где је Коран једини извор за Бгоћ Рићћцие. А ја, ношен мислимао будл ћности свога народа, немогу да се отмем жељи, да ће и за нас Србе, бити боље, ако бп Турска с увофењем рефорама онако како Јевроиа жели, прошла као и с *)*) Овоие нису могла помо1п1 ни довнјаља, кад су се тражиле школе „на матерњем језику. на еловенском јеаику" и т. д. — према тому да лн је у дотичном месту била већ бугарска или грчка школа.