Delo

212 д к л о толико других. У прилика.ма, у којима се иаша, српска , народност данас овде налази, овако неорганизована, јер непрнзната, нзвођење рефо])ама у смислу одредаба Берлинског Уговора, а то се тражи, за нас бн било од убнтачнпх последица. Ако не потпуно, ове би областн у том случају веома подсећале на Источну Румелију пре пловдпвског преврата, и старање народно да се отме одрођењу не само да бп бнло ометено, него би било потпуно бесциљно, чак ако бп могло и постојати. ()внм мпслпма вођен, народ је у својим молбама комисарнма пставпо бпо на једно од првих места свој захтев да му се п службено прпзна да постојп. Компснја за реформу стигла је у Скопље у другој половини јануара 1896 године. Њој се по готову обраћао бно само српски народ у групи. Мусломански живал> држао се у страни већ и с тога, што код ње ннје имао нпкаква посла. Напротнв да је икако могао. он бп учинио бно да ови царскп л>уди што пре напусте и внлајет и његов престони град, одакле нх нису могли прогнати, као што су, за свој начин, учинпли прнзренски н пећскп Мусломанн. Нспред њнхових претња компсарн су просто побегли. Бугарашн , који својим бројем у вилајету далеко нзостају пза српског народа, нису се као народносна група нп појављивали, поред другпх ситних разлога п с тога. што нису смели тражити оно што су желели: реформе у духу Берлинског Уговора, а после н с тога, што у оним странама вилајетским, где се онн појављују више мање као компактна маса, ни издалека нпсу биле такве прилнке, да би пзазвале оне рекламације , које је , по невољи, постављао српски народ у највећем делу скопске епархије и онај отуд ПТара н Качаника. ГГојава С1рба била је таква, да је множнном изасланстава п једнодушношћу захтева пзазвала заирепашћеност. Докле се год комисија бавпла у Скопљу, њој су се у маси прпјављивали нзасланицн поједнних крајева целог косовског вилајета, сем неколиких области, куда су комисари ишл11 н где им је народ могао и смео предатн своје молбе, а де не долазн у Скопље. И они који су познавалп порабоћеносг српског на])ода и онн којн су његово постојање дотле упорно одрицали, убезек-