Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТННА 235 туђу крпвицу. За име Бога, го је стидпо — рече Ђорђе долазећи све више у ватру, на настави: — тако простачки играти се срцем младе девојке, још таквога анђела, као шго је она, која толико надмашује своју околину, да су јој морали позавидети, само што је била толико љупка и умиљата, да је ннсу могли омрзнути. На да ја њу напустим, Сер, мислиш ли да би ми то она опростила? — Нећу ја, Сер, да чујем нипгга о тим сентименталннм млатњавама повика отац. — У мојој породици не сме да буде иросјачкога брака. Ако волиш да утечеш од осам тисућа годишњега прихода, без муке зарађепих, добро. Али, Зевса ми, онда ћеш пртљаг свој на леђа, па марш пз ове куће. Хоћеш ли учинитн што ти велим, још ге једаред питам« даили не ? — Да узмем ону мулагкињу ? — рече Ђорђе па иоизднже колнре. Не доиада ми се боја — та, Сер. Нитај тп то , Сер, оиога Фиксованога шго чисти Флит Маркет. Не узех ја за жену хотентотску Венеру. Помамно дохвати старац за звонце, којим трааси впно, п, помодрео у лицу, нареди: да се нађу кола за капетана Озберна. — Свршили смо — рече Ђорђе после једног часа, кад дође у гостионицу веома блед. — А шта, голубе ? — упила га Добен. Ђорђе му исприча иље што се деспдо пзмеђу њега п оца му. — Сутра ћу да се венчам с њом. Добене, ја је сваки дан све више волим — \‘гче Ђорђе, кунући се. ххп глава Свадба и део меденог месеца II најупорнијн и најјуначнијн непрнјатељ не може да издржи гладну опсаду. С тога се стари Озберн осећао па коњу према својем нротнвнику V борби, чији почетак описасмо; и чим Ђорђу понестаие захире, ноздраво је очекивао његову предају. До душе, незгода је бнла: што се момче сиабдело нодобро бага онога дана, кад су се првн нут здрнили, ади је ова помоћ кратког века но Озбернову мишљењу, н само ће пешто одложнти предају. Неколнко дана је бнла свака веза прекинута између оца н сина. Први је због тога био нешто зловољан, алп не н узнемпреп : јер је говорпо како он зна: где Ђорђа ваља стегнути, на је очекивао ресултат тога. Кћерима је испричао шта је бнло нзмеђу њега и Ђорђа. али нм је заповедио: да се чине невеште тому, п да га дочекују . кад дође. као да ништа није ни било. На столу се постављало н за њега, п можда је старп п плашљпво изгледао кад ће он доћи, али њега не бејаше никако. Нско је расиитнвао за њега у гостионнци код „Слотера*. али му је речено, да он и његов пријатељ Добен ннсу у граду.