Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 25 ( и после свих горких и крвавих искустава, после свих иреварених нада и очекивања још и г. 1861. на благовештенском сабору задахнути били истпм духом и стајали на истом „иривилегијалном“ терену. А кад је то тако, онда ће ваљда бити јасно, зашто сам ја ради што нравилније н непристрасне оцене тога покрета морао толико да залазим V прошлост. да застанем пред Руварчевим наводима и резултатима. да се осмелим, да му изиђем на мегдан на једноме пол.у, на коме је он толико јак и добро поткован, а ја толико слаб н нестручан, те да покушам да обеснажим љегове резултате својим скромним примедбама. Ја никако не уображавам. да сам тпм својим примедбама потукао Руварца на по.љу, на коме је он тако укопан и чврст, него сам тиме само хтео да покалсем. да се Руварац у тој прилици није ноказао онакав, какав је иначе у својим пређашњим радовима био. Он нам је у својим многобројним, веома цењеним историским радовима многа гштања и многе тачке из наше исторпје критички иречишћавао и расветлио, многа нам је наслеђена веровања п предања исправио и показао као иогрешна н неоснована, дакле нас је од многих историских заблуда излечио н ми смо му за то захвални и ми га за то ценнмо , ‘) иа кад је после свега тога наишао и на то, по онострани народ српскн, толико важно питање о сеоби у угарске земље, о начину, како се она извршила, о „привилегијама“ тога народа, које је он вазда сматрао као „светињу и аманет“ и за чије је остварење п „оживотворење“ кроз два века поднео толику борбу. толике муке и жртве и иролио толику крв, онда се од тако озби.љног историка, какав је Руварац, могло с правом очекивати. да ће он то питање разрадити евом збиљом. темељптошћу н исцрпношћу, какву оно заслужује, а нарочито онда, кад се он подигао и подухватио, да историјскп докаже сву погрешност погледа на важност тих „привнлегнја". којн су руководили сриски народ, н сав несмисао те борбе па п покрета од г. 1848. за оживотворење њихово. Он то, но моме мишљењу. није учинио н ја ћу се радовати, ако својим примедбама но') Као што ценимо н остале шЦене и уважене представнике новије критичкн* нсгоријске школе, као што су Ст. Новаковић, Чед. Мијатовић, Ковачеви!. и др.