Delo

Д Е Л О 2<;о ]>авско поље „градском реком;*4 а с четврте стране, пружа со лесковачким друмом до реке Рашке, која нзвире поврх села Балнновца. 0 Врањи п њеном Поморавл>у, налазимо иомена у нсторпјп, још почетком нашег полптичког живота. Годнне 11Н4. Немања разрушн Скопље, и земљи отачаства својега придружи покрајнну „глаголеми Вранн.“ Својој цркви Грачаницн на Косову, поред осталих места, приложи краљ Милутин н Врању. Ва деспота Впсоког Стефана, владао је Врањом н њеним крајиштима — Прешевом н Виногошем (Иногоштем) кесар Угљеша, као својом очевином. Зими 1412. године, султан Муса, пређе с војском од Софије нреко планине Чемерника, без одмора продре до Врање „где-же кесар Угљеша пребизаније имеаше.“ и замало га не ухвати жива. Затим оплени Врању, и оде на Ново Брдо. У ратним немачким кроникама о продирању војске у Стару Србију под генералом Пиколоминијем (1689^, помнњу се „сИе 81га8«е уоп Ггаопјјаа п „Гга^шза СН88нга“, што је без сумње данатња В]>ања. и лесковачко-врањскн друм преко чувеног Дервена. Име вароши, нема сумње, давнашње је. Предање казује, да се Врања у старо време звала „Голубиње." Ако ово стојн, било би само собом разјашњено, да оба нмена значе једно исто. У Вукову Речнику реч „врањ“ означује у нашем на])оду некакву тицу као голуб гриваш. У вези са овом поставком вредн псторијске оцене околност, што се у данашњој Зетп блпзу хумског блата, налазе једно до другог село Голубовац у коме је црква св. Петке, и село Врања са црквом храма св. Николе, коју је по предању зидала Јела кћи кнеза Лазара. У нашој Врањи или Голубињу, има такофе црква св. Ннколе, а бнло је и цркве св. Петке где је данас „Крстата Џампја.44 Реч „врањ,“ етимолошка основа данаппвој Врањи (старинско ,,Врањеи), као месни или обласнп назив, није ретка у нашем народу. Има у призренској нахнји „Врани До.“ У Зети је отока „ВрањннаАУ нашим старпм границама налазпмо: у шабачком округу село „ВрањскуД у београдском „Вранић у Смедеревском (п у Банату) „Враново.“ Читамо је у старим писаним споменицима као име лица. По неким историцима