Delo

ВРАЊЛ II ЊЕИО ПОМОРЛВЉЕ 201 једном од синова нашег жупана Мутимира у пренеманићком добу, беше име „Вран“ а не Брст. У Дечанској хрисовуљи, помишу се браћа Утолићи: Богоје и Врањ. Варош носи тип насеља турског кроја и укуса. ^ лице су уске, прљаве и искривудане. Местимице завршују се вратницама приватних домова као „ћорсокаци.“ Неједнаки зидови или блатом олепљени плотови, скривају од радозналих очиј\ унутрашњост станова. Куће земљеделаца и нижег радничког сталежа, леже по крајевима махала на отвореним просторнјама, и у свему су налик на боравишта по селима. Чаршија представља мрежу неправилних завијутака. На скопљанско-приштинском друму, при уласку у Врању, од турске богомоље (текије) која је наскоро порушена, права линија гони до прве раскрснице. На њеној десној страни остаје „Црквени хан,“ а на левој доста чиста гостионица, прозвана „Српска кавана“. То је једна обична двокатннца, слабе грађе. са смешним натписом „Српска кафана код Лауре.” По заузећу Врање, у њој је био закупац наш ТПумадинац Кочнћ, који је доцније, поигго би обележена граннца, имао своју кавану на крајњој тачци у селу Давидовцу. Са поменуте раскрснице, пружа се чаршија веругаво доле до „сахат-куле“ и „циганске махале“ на подлозн Плачковице. где се и завршује. Десно од „Црквеног хана“ настаје црквена. у.гица поред цркве, школе и владичина конака, н иосле дужег кривудања пзлази иреко „градске реке“ па лесковачки друм. Од „Лаурине кавапо,“ миче лева друга улпца поред кућа гра^анина Томе Стајића, на се одваја једном страном на заселак ТНапранце, а другом у Содерачко поље. На средини чаршпје, била је на левој страни једна турска двокатница. По отвореном нростору п жпвљој комуннкацији наши су је назвали „Вејкос“* На горњем спрату смештена је била војена попгга. На доњем остала је кавана. У н.ој су наши војници, без разлпке положаја, проводили одморне часове крај чаше пптког врањанског впнца. г1,омаћа музпка хармонпчки је иратила народну песлуу „Бре девојкае мајка те немала!“ Чаршнја сс' на два места шпри \ празне просторпје, наДело XIX 17