Delo

ВI’АН>А II НјЕНО Л0М01’АВ.1.Е 267 горео 01,[ак на одајп, у којој су наши војннцп боравили. Из слмчне непажње, до конца је изгорела кућа масе пок. Чохацијћа у Нишу, одмах по нашем заузећу. Овој штедњи сировог горнва, узрок је велика оскудица шуме. Она се највише и опажа у околини Врање и I илана, га,е је како причају (а има помена п .у старим путописима) на крају прошлог столећа, сатрвена гора немилице, под изговором да се лакше требе хајдуци. Ношња Срба Врањанаца, мешавина је грчко-турског укуса са српскнм. . Вуди варошани на ногалш имају емеиије са репчићима, или цокуле са капцима. На телу носе чакшире, јелек, гуњац или ћурче, а према стању и потреби и цубе. Ка Куманову илн Гилану, где је јачи утицај Арнаута, носе неку врсту панталона, налик на ужичке пеленгире, п зову их „тумане”. Старији у Врањп, виде се у хантерпјама, димијама и старо-српским доламама. На глави носе весове и шуоаре. Женскиње пде у шалварама; носе п дуге аитерпје. п лгахом су забрађене. Већпном иду босе у нанулама; н.мућипје на ногама вуку тешке црне папуче са кл3унићима. Д девојака и млада виђају се на ногама беле вунене чарапе са црвеном ружицом на петама, у лаким жутпм пли црвени.м ту])ским папучицама. Док се не почну забрађиватн око 10—12. годпна. женска деца V варонти носе дубоке турске весове као п мушка, а косу плећу у шивете, или их пуштају ннз леђа у внтнце. Ношња сељака већ је србастијег тппа. Жене п девојке носе лепе шарене зимње н летње зубуне („Туурдија^ н ,,Саја“); а људи чакпшре п гуњче онакве направс како се одевају наши Алексинчанп илн Књажевчани. На местима где с\' промешани са Арнаутима, внђају се гуњци са капуљпцама које се називљу „кушљак“, п око веса илн шубаре бела крпа. На женскињу, дугу кошуљу која доппре скоро до земље, покрива сукња од домаће тканнне, опда долазп кратко јелече, а озго либаде или ћурче од сукна. Своје главе сељацп махом забрпјавају, лпгње пз навике а впше због Турака, који п у пуштању косе налазе неког знака симпатијама према браћн у слободној Србпјн. По се-