Delo

историјског комада служн се својнм албумима н збиркама дон\мената_ Ако је потребеа каква особена столнца, он је нацрта какву хоће: он одређује боју таванпце, ореамената, у оишге ништа не остав.ва елучају. Неправедно бн бнло судптп о љему без обзира па цео овај великн посао подешавања свега, који је уједно спојен са целом његовом драмом н којн је довршује. Најзад нека је још споменуто да један позоришнп комад нзискује обичпо шест месеци безпрекидног рада. Ако сад прн завршетку потражпмо да виднмо човека кроз његово дело, чинн нам се, у колико смо могли о томе суднти, да између њнх постојп потпуна хармопија. Сарду посн у својим свакодневним навикама особеностп свога рада, ону особепу радозналост п вечпо извалажеље интереснпх стварности. А доказ за ово палазимо у његовнм фидолошким п историјским студпјама, као и у његовој љубави да скулља старе иланове. Виделп смо га како лако п снгурно нацрта нлап старог Парнза, нлн један ћошак одеонског кварта којн се од последњег рата јако промепуо. Тај .је план начннпо за неколнко тренутака, без пкаквог колебања односно правца улица, не мењајућп ни ноложај артије зарад лакше орнјентације. Шетајући по свом парку <1е Маг1у, којн је сад удешен но енглеском начнну, иоказује вам линпје старе Фраицуске баште: реконстптуншо место онако какво је било пре сто илп две стотипе година. Његова најмплпја страст — носле занимања са позорпштем које му нспуњује егзистенцнју — јесте архнтектура. Ова вештнна није туђа драмској вештипи, нарочито Сардуевој, чнја је средппа често каква велпчанствена конструкцнја н тако у свезн са самом радњом да се не може сматратн као придодат оквир. Он сам рече: „Мнслим. да кад не бих бпо драмски аутор, био бих архнтект.“ Он путује само из жеље да вн н монументалне творевине. и у његовој глави сачуване су као у каквом ФотограФском албуму слпке храмова, торњева. пиластра. Као додатак овом архитекгонском укусу Сарду има још особеност да конструише. Он задовољава овом особеношћу две потребе свог активног духа: да зампшља планове п да примењујућн их заповеда н управља раденицима. На развитак Сардуа као драмског пнсца највише је утицао Балзак, алн не лнчно и пеносредпо; он га пије никад познавао, свега га је једном па улпцп из далека впдео. Балзак га је ирндобио својнм снажнпм дескрницијама материјалне п моралне среднне, н опом истом непаснтом радозналошћу и љубављу за људске особеностн. II заиста Сарду налази своје задовољство као вештак у спољним страиама објеката, као што то ноказују сва његова позоришна дела. Без сумње да и студија осећања, карактера п страстн заузнма видно место у његовнм делима; алн он не одваја душевно покрете од њихних спољашњих знакова у којпма су матерпјализоване. Он је од оних, за које је љутња поглавито у пабирању обрва п у дрктању усана. У овом схватању ноглавито спољне страпе објеката лежи његова снла и даје његовим