Delo

291 д к л о пас јс иримио највоћом љубазношћу. Да би се боље разумеле особеноетп тих мстода, трсбало бп га сравнити са њсговим старим нријатељем Сардуом, прсма коме стоји у интсресној противности. Како у свакој студијн, ма колико била кратка, треба упстн реда, то ћемо подслитп наш прсдмет у два дсла: 1” концспцпја комада, 2* пзрада. Примсћујемо да нам је познато да оваква подсла чесго није прп родна. I. Што сс тиче концспцнјс комада ту налазимо већ интересну разлпку пзмеђу Дима-а и Сардуа. Сећамо сс оннх сго и неколпко завежљаја у којима Сарду оставља своје идеје новпх комада. Днма не прави ипкакву збирку овакве врстс, оп мпслн увек само на један комад. Кад је комад свршен. издржао нробу п одпгран, Дима има способност да потнуно одмара свој дух нс мислећн внше на позориште. Шта впше он бн сс могао за чнтавпх шсст мссеци занпмати купујући слпке; на тај начин он долазп до својпх позоришних одмора, за време којих је саставио своју чувену галерпју слпка п тражно све интересне руконисе Молијера, Дс Ла Фонтена, који за њсга пмађаху веома велику иривлачност. Какву привлачност? Да лп воли всштпну као вештак или као скунљач? Мн то нсзнамо. Увск јс признавао у свом љубазпом тоиу да нема плкаквог техничког знања у слнкарству, н да незна азбуку музике. Тсшко јс означити пгга је полазна тачка његових комада. 11о ана лпзи коју сваки може нрсдузети, та је нолазна тачка двојака, смоцпјална и ннтелектуална у исто време; другим речима драматски писац ствара дело само под утпцајем осећања п ач-ската н кад има какву замисао која чини основицу његовог дела. Осећања којима ељедује Дпма добро су позната п често описпвана. Код њега постојн нзвесна наклоност за смслс и шта впше парадоксне тезс; он радо узима супротност каквс обичне идејс да би ступио у борбу са публиком. 'Го је учинио на нр. у комаду Рт пс&игеГ. Логички развој овог комада бсјашс цео дат: да се отац н син загрле. Но Дпма је учи* нио да је сни стскао личнога гласа и да се комад заврши диалогом: Отац: Г»н ћете мп допустптн да вас тајно зовем мојнм сипом V Син: Да, стрнче! Изгледа да јс МопН^пу, директор нозорншта (Сгупшазе) бно непријатно днрнут ладноћом оваквог решења. С тога речс Димау: „Учинитс да сс загрле; комад ће сс бар тридесст вечери више представљати“. 11о Ј.има одговорп: „Немогу угушптп последњу реч; због њс сам писао цео комад*. Дела Дима-а која су пзазвала највише отпора код нублике јесу: 1а 1'еттч <1е (’1<шпе, Г Атгз <1ез јсттез н 1а Ргтссзбе <1е Вс«ј<1ш1. Оно што им је највнше шкодпло, то јс орпгнналност нолазне тачке. Публпка је, у општс узсв, прсдусрстл.нва само за комадс у којпма је оригиналиост