Delo

ПСИХОЛОШКЕ СТУДИЈЕ 29"» на другом месту. Дима пореди ово са ручком иа коме гости једу најиеобичнпја јела само ако на сред стола има какво иознато печење. У осталом свакн зна да се комади Дима-а одлпкују особеном духовитошћу у добадивању одговора и да основицу његовог дела чпне узбуђене дискусије; он није писао нп једиу сдену у којој се не осећа црначка крв. У његовим комадима са тезом — а зна се да ли су многобројне говори. осећа и дела он сам иза својих личности. Он је умешан у гомили другнх узнмајући за говорника час малу улогу другог реда, час ирву улогу као у ОИгЛег пе ЈаИп, где себе делог одртава са својим начином говора, својим укусима и теоријама. У својим најмилијим комадима употребио је такође исту методу која без сумње пије рђава. Госпођа са Камелнјама, ова младпћска импровизација, остаје, може се рећи, још увек тонла и одјекује у души јер има за основу искрен аФекат. Сасвим је другчији бно Емил Ожије: много начитапији, класичннји. са внше знања но Дима, Емил Ожијс је међутим створио само ип Дћеаћ‘е бе геће!“, тражећи своју инсппрадију ван свога приватнога живота и својпх интимних убеђења Оволпко о емоционалдом корену позоришпих комада; што се тиче пдеје, т. ј. предмета комада о томе ие можемо много рећп. У колнко с\ објашњења Сардуа у тој тачци јасиа, у толико су она Дима-а песигурна. Оп нам је одмах рекао да нема дпкакве уобразнље. Ево у чему је. у опште, његова нолазна тачка: какав спољашњн догађај нривуче његову нажњу п он сад чува у себи идеу о њему ; ова ндеа дуго сазрева у његовој главн н мало по мало друга опажања из његовог жнвота грудишу СС око ње. Он је у свом свакндањем ждвоту нримио особнне конверзадије, нарочито кратке конверзације. и оне су код њега онакве какве их је у стварп чуо. Понекад је написао какав диалог пајепосле тражно да му овери тачност. Тако да пр. у малој завади ОНухег с1е ЈаИп-а са Ма1’се11е ом на крају другог чдна комада Ђетх-МопИе. Пдшући ову леиу сдену показа му се прилика да прође кроз једно друштво лаког света. којн је сличан оном у његовом комаду; намерно се доиашао ирема једној младој девојди као према малој девојчпци и упућиваше је њеној лутки. Млада девојка, као увређена, одговори као МагсеНе да је она жепа п говораше као жена; а Днма, као ОНллег х1е ЈаНп, одговорн: „Моглн би сте рећи: као човек!“ 1111. Нређимо сад на нзраду. Овде се одмах јавља питање о стручностн 11.111 о занату. Лко драматска вештпна претпоставља какву стручност, може се рећи да Дима никад није учпо занат драматске вештине. Ово је оиет једна нова разлика од Сардуа, којп, као што је често помнњато, читаше првн чпн каквог комада од Окриба н проучаваше ту полазну тачку да би комноновао остатак комада. Нре но што је написао Госнођу са Камелпјама,