Delo

ВРАЊГКА БАЊА БЕ.1ЕШКЕ ЈЕДНОГ БАЊСКОГ ЛЕКАРА Прошле године, нред самн почетак бањске сезоне. одређен сам да вршпм дужност државног бањског декара у Брањској Бањп. Морам да признам, да ми ово не беше најпријатнпје. Прво, с тога, шго се овпм одступпдо од уобнчајеног реда, да се за бањског лекара иоставп срескн илн окружни лекар, (у чијем је срезу плп округу бања), а деле године вршп напорну н тешку службу у округу, те с правом очекује. да Ке бнтн награђен тпме, што Ке бнти осгављен за бањског лекара, које се место сматра за досга лукратнвно. А друго, не беше ми пово.бп, што .јз ово одређивање за бањског лекара дошло сасиим изненада, пред саму сезону, те не имађах довољно времена, да се спрсмпм како ва.ва. Ја сам се, до душе, као што је можда нознато колегама, бавио н балнеологпјом. обилазелн због моје боне ноге многе бање, алн баш зато, што сам знао како је тежак ноложај бањског лекара, нарочито у нашим бањама, где .је он све и сва, не само лекар, већ н управник бање зебао сам од ове нове дужностп. Још више сам се нлашпо, што идем у бању , која ннје у државннм рукама, већ је дата у копцесију прпвагном човеку кога морам контролнсати у погледу екснлоатацнје и датн мишљење, да лп бању експлоатише по санитстским проппспма и захтевнма модерне балнеологнје. Ну шта сам знао радити. Имао сам да бирам: илн да дам оставку на службу нли да посдушам наредбу своје претпостављене властн, п ја сам као чнновник, изабрао ово последње. Једпно ме је још то тешнло, што мн се чинило, да врањску бању ирплично познајем, јер сам се, још као медицпнар, у Два маха (1801 н 1892 г.) у :*ој подуже бавио п описао у књижнци „Нрањска Бања и њенп сумпоровнтџ нзворп4, Београд 1892 год. Пнтересовало ме је као Србнна, да вндпм да ли је ова лепа бања, која је на тако згодном положају и за коју је држава учиннла све шго је могла само да бп се могла уредитп како ваља, ма у ком ногледу напредовада; алп ме је још више, као лекара, занпмадо, да прнкупим