Delo

СИМО МАТАВУЉ 811 почео учити и немачки, тако да данас влада и тим је.зиком. Носле је продужио нижу гимнасију (^Гппазш геа1е), такође талијанску. и довршио .је. Још док је бно у основној шкоди. умре му отац на иречац, оставившн имање врло растројено, тако да се породица. после дотадашњега добра. од једном осетила у великој невољи Сад Снма узе к себи стриц Серафим, игуман манастира Крупе. Намењивао га је за калуђера и спремао. Круиа је у Буковици, дакле у средини чистога српскога народа. Ту је Симо познао наш народ п његов живот. н осетио и видео св\ сласт н једрину српскога језика, и све то заволео. Та му је љубав увек остала, а уродила је иажњом да му. кад нише, језик буде чист српскп. — Али Симо није био за калуђера; жива, немирна природа нпје обећавала угледнога слугу манастиру. Тако га стриц пошље у задарску учитељску школу. Ту је био наставни језик српски, а управитељ познати далматински песник Степан Вузолпћ. Симо се међу друготшма брзо одликовао вредноћом, бистрнном и необичним памћењем. те је свратио на себе пажњу проФесорску. Зато је другу и трећу годину био државни благодејанац. Тако сврши за учитеља (1871), и буде постављен у Буковици на Ђеврскама, родном месту покојнога Саве Б.јелановцћа. Ту су се они нознали н здружили. За тим је Матавуљ нремештен у равне Котаре. на Ислам, где је бнло имање познатога Србина конта Илије Деде-Јанковића Митровића.1) Деде-Јанковић беше сам са женом; мушке деце немаше, а женск\ изудао. Он прнми младога учитеља у своју кућу, наравно бесплатно. н назио га је као спна. Симо му је бно но мало као тајник, а конте је њега учио Француски, те се Матавуљ, и по томе н опшгећи с тим умннм н 'шнроко образопаннм човеком п служећн се његовом богатом библнотеком, много користио. Јанковићевом заслугом ои више не беше прост сеоски учитељ. Чптањем Жорж-Сандовпх. па и Балзакових. романа њему се отворн нов мисаони свет. Сав тај живот наведе Сима на стазе које воде у књижевннке. Ту он написа своју прву сгвар, песму: „Ноћ у очн Ивањ-дана,“ 25 јула 1873, н штампа је у задарском ,Хагос1поте БКП1* (бр. 68), којн је тада бпо гласило „народне странке“: уједињеннх Срба н Хрвата па Прнморју. Тако се сад, 25 јула, навршује двадесет н иет годииа од нрвога књижевнога рада Симова. У гој је песмп главно дескриитиван елеменат: обпчајн по селима далматинским на вече тога дањ : у њој нма нечега нз Веселиновићеве слике ,На прелу“. После тога је за годпну дана спевао још неколпко несмица (међу њима п неке сонете) н, као н један подлистак, све штампао у „КагоЈпош Б1«ћг.ц Ј' то умре његов прнјатељ п добротвор. те га Снмо ожали го’) О Деде-.ТанковиВу могу данашњи читаоцп наВи леп помен у кљизи М. Ћ. МилиКевића: „Кнез Михаило у споменима свога некадап.ег секретара“ етр. 1' 1 — -. 0 општим приликама далматинским у време Матаву.вева детињетва н младости ппсао сам опширније лане у „Делу14. кн>. XIV.