Delo

312 Д Е Л О вором. који тако исто пзиђе у .ХагоЗпот Бћ>1и,“ као и неколпко дописа. Доцније није више писао стнхова, осем једне иесме у ,Новој Зети“ (,но Гету"), н то више, што се рекне, „у друштву.“ После Јанковићеве смрти за Матавуља се заузме Лазар Томановић, који се с њим познао кад је као велнкошколац путовао по Далмацпји, и изради му у Боци за учитеља талпјанскога језнка у номорској школи у Србини. у Новом. Ту проведе седам година задовољно. Млад и веселе нарави, а пажљнв у ионашању, стекао је брзо симпатија п добрих иријатеља. У том малом месту беше иовише људи пријатеља књпге, међу њпма и неколпка вредна радника на њој. На ту беше годину и ио дана, као општннскн лекар, и покојни др. Милан Јовановић. који је предавао, у истом заводу са Симом, неке иредмете онорарно. Тако Матавуљ н даље живо чнташе, а није са свпм оставио нн писање: наставно јс сарадннштво на ,Хаго<1поше 1лб1и.“ А кад се Срби. већином. одвојише из дотадашње ,народне странке,“ те кренуше ночетком 1880 свој „Српски Лист,“ онда је Матавуљ стао на њему раднти, шаљућп уреднику, свом знанцу Бјелановнћу, донисе н подлистак ,Нашн просјаци.“ II ако се у овом лпску виде, по мншљењу једнога Симова критичара, све особпне које ће га касније одликовати као приповедача, онет сав његов рад за тих седам година у Новом не издвајаше нн њега нн себе од обичних паланчанскнх писаца и њпхових послова. За то се Симо беше страсно окренуо другој евојој омиљеној забави: гпмнастпци, скакању, рвању, бацању камена, а пешачио би по читаве сахате. Кад је 1875 године букнуо херцеговачки устанак, Нови је био среднште једиог од најживљих усташкнх одбора. Тако се и Матавуљ умешао у покрет. а мало времена бпо и у чсги иокојнога војводе Мнћа .Ђубибратића. 1881 годипе нак, уочи буне бокељске, Матавуљ буде принуђен уклонити се из Новога н преселити се на Цетиње, где добије место наставника гимнасискога. После мало времена (1882) ту, под утиском једнога догађаја на Цетињу. наииса о томе причу, прву своју: — ,На Бадњн дан,“ н штампа је у ,Гласу Црногорца.“ Дотадашњи су радови Матавуљеви пролазили слабо опажени, али овај одмах обрати на себе иажњу читалачку, те га прештамиаше неки српски лнстови. Тако н он сам виде шта може бити његов посао Нове ирилике, на Цетињу. даваху довољно маха неговању Матавуљевих витешких спортова, али су уједно биле за књижевии рад куд и камо повољнпје него у Новоме. Мало коло цетпњске нптелигенције беше свакојако много ширс од новскога; уз то сви, збпјени на оноликом малом простору, упућени су на врло тесне везе и дружење: и дипломатн п други ,извањии,“ н дворани, п чнновници. Уз њнх је Снмо научио н руски језнк. а чптао марљиво као п дотде, што у осталом нијс ни у Београду ирекипуо. А оп је у читању велнки еклектнчар: узима у руке упоредо и