Delo

•316 Д Е Л О смесе ко.ја се у граду над Савом п Дунавом кува услед укрштаја Пстока н оаиада, старога домаћега жнвотан свакојаке новнне, већином туђпнске. Пзмеђу тнх слнка неке сиадају у два низа нредмета које Матавуљ уносн више илп мање у своје прииоветке из свих разних крајсва: то су ђацп н ка«1«ане. Од његова ђаковања, дружења с ђацима, иа насгавниковања потиче — пнше М. Цар — ионо његово снтно познавањс ђачкога жнвота н ђачке ћудн, почињући од чобанчића у сеоској школи, па до „сврзпмантије* н слушаоца великих школа у Бечу.*1) Онај исти роднтењ н ирпјатељ ученнчки, какп је он бпо у школи, види се у толиким његовим делима. Иишућп овај чланак бсз нарочитога ирипрсмања, не смем се поуздати да ћу одабирати, нн овде нн нослс, најзгоднпјс ирнмере, Н11ти да ћу се моћп свега сетити у оном великом мношгву радова. Тако сномињем ђачке нојаве само у „Преображењима/ „Сврзимантнјп," „Пакоњи,1" „Грешном детету“ п „Детету.“ КаФана иак н гостионпца свпх категорпја јавља се готово у ноловинн његових ирнча (особпто у „Бо дулицнк, „Новом свијету у старом Гозопеку,“ „Дцгову послу,“ па у „Нововерцнмаи „Г1реображењима,“ „Завођанцн* п т. д.). рАРАДНИК (СвргшЊе се) ') Вида „Моје Симпатнје“, кљига II, стр. 69—114: „Симо Матавул>“.